Švedska priznala Palestinu

Švedska je juče postala prva stara članica Evropske unije koja je priznala Palestinu, što je izazvalo osudu Izraela i odobravanje Palestinaca koji su odluku nazvali „hrabrom i istorijskom”. Ova skandinavska zemlja je time postala deveta članica EU koja priznaje palestinsku državu budući da su ovu odluku još krajem 1988. doneli Malta, Kipar, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Poljska i tadašnja Čehoslovačka, što su potom „nasledili” Češka i Slovačka. Doduše, ove zemlje tada nisu bile deo EU.

Iako se ne očekuje evropski talas priznanja Palestine, jučerašnji potez Stokholma samo pokazuje koliko Izrael pada u očima Evropljana, kako zbog ogromnih razaranja tokom minule ofanzive u pojasu Gaze, tako i zbog svoje politika prema Palestincima, a pre svega kršenja međunarodnog prava time što gradi jevrejska naselja na palestinskim teritorijama.

„Cilj švedskog priznavanja je da doprinese budućnosti u kojoj će Izraelci i Palestinci moći da žive jedni pored drugih u miru i bezbednosti. Želimo da pomognemo stvaranju veće nade i optimizma među mladim Palestincima i Izraelcima koji misle da nema alternative za sadašnju situaciju”, navela je šefica švedske diplomatije Margot Valstrem, dodajući da švedska vlada smatra da su „ispunjeni kriterijumi međunarodnog prava za priznavanje palestinske države: teritorija ’iako bez utvrđenih granica’, stanovništvo i vlada”.

Dok je palestinski predsednik Mahmud Abas švedsku odluku ocenio „kao hrabru i istorijsku”, šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman izjavio je da je odluka „za žaljenje” i da će podriti napore na rešavanju sukoba.

„Odluka švedske vlade da prizna palestinsku državu jeste odluka za žaljenje koja samo jača ekstremističke elemente i palestinsku politiku odbijanja”, rekao je Liberman. „Švedska vlada mora da shvati da su odnosi na Bliskom istoku daleko kompleksniji od samosklapajućeg nameštaja IKEA i da moraju da deluju sa odgovornošću i osetljivošću.”

Izrael tvrdi da Palestinci mogu da stvore nezavisnu državu samo kroz direktne pregovore, a ne kroz druge diplomatske kanale. Zvanični Stokholm je inače glasao i da Palestina dobije status države posmatrača u Ujedinjenih nacijama 2012. godine, što je i postignuto, uprkos protivljenju SAD i Izraela.

Švedska šefica diplomatije kaže da se nada da jučerašnja odluka „pokazuje put ostalima”, a predstavnici Palestinskog udruženja u Stokholmu dodaju da „Švedska ima veliki ugled u Evropi tako da se nadaju da će i ostale države slediti njen potez”, dodajući da je to „jedini način da se pritisne Izrael”.

Međutim, analitičari ne smatraju da je previše verovatno da će sada sve države članice EU da učine isto.

„Teško je reći koliko će zemalja zaista pojuriti i uraditi isto što i Švedska. Da bi EU priznala Palestinu, neophodno je da se s tim saglase sve države članice, što je malo verovatno”, kaže Mihael Šulc, ekspert za Bliski istok na Univerzitetu u Geteborgu, dodajući da odluka Stokholma kratkoročno neće promeniti mnogo. „Moramo da vidimo kako će reagovati Izrael – da li će nastaviti svoju politiku izgradnje jevrejskih naselja ili će biti mnogo obazriviji.”

EU je inače saopštila da će palestinsku državu priznati kada za to bude „odgovarajući trenutak” i pozvala što je pre moguće na obnovu pregovora na postizanju dvodržavnog rešenja.

Jučerašnja odluka Stokholma je bez sumnje svojevrsno upozorenje Izraelu, čiji evropski i američki saveznici minulih nedelja sve jasnije pokazuju nezadovoljstvo politikom izraelske vlade. Takvo „upozorenje” je stiglo nedavno i iz Londona kada su britanski poslanici ubedljivom većinom izglasali neobavezujući predlog vladi da prizna državu Palestinu. To je bilo simbolično glasanje nekadašnje kolonijalne sile, ali veoma jasno ukazuje da se stav Evropljana prema Izraelu polako ali sigurno menja.

N. Radičević