Клисура Ђетиње под заштитом

Ужице – Градско веће Ужица дало је ових дана сагласност на закључење споразума између овог града и златиборске општине Чајетина којим би се под заштиту ставила клисура Ђетиње као предео изузетних одлика. Тако су се надлежни коначно сетили овог атрактивног речног кањона, усеченог у камена брда изнад Ужица на некадашњој траси „ћирине“ уске пруге. Ту је, надомак градског подручја, од налета цивилизације правим чудом сачувано мноштво ретких биљних и животињских врста, лепих одморишта, водопада, вирова. 

У овој речној клисури природњаци уживају: овде су, на пример, многобројне колоније лептира, има чак 110, од укупно 192 врсте колико их је настањено у Србији. Брзом Ђетињом ту пливају разне рибе (клен, кркуша, мрена, скобаљ), с њима и видра која бира само чисте воде. Небом овде лете сиви соко, јастреб, кобац, орао змијар, многе птице певачице. У забитима кањона појаве се понекад и дивље свиње, срне, лисице, а са листе међународно значајних биљака овде расту 24 врсте, од којих су шест природне реткости.

Овај простор, мада на свега неколико километара од града, имао је несвакидашњу срећу да га људски немар не угрози. Унаоколо кућа готово да и нема, овдашња Стапарска бања на том делу реке није нарочито посећена. Кроз некадашње „ћирине“ тунеле крстаре само заљубљеници у ненарушену природу, риболовци, шетачи, током лета и храбрији купачи.

Пре неколико година ужичке власти, у сарадњи са Националном службом запошљавања која је ангажовала 24 радника, улагале су у делимично уређење ових запуштених терена. С намером да их припреме за коришћење, промовишу еко-туризам у кањону, а да се вредности сачувају. Понешто је, истицали су, могуће урадити и посетиоце привући, али овај природни склад нипошто не треба нарушити, већ пронаћи равнотежу између економски исплативог и еколошки прихватљивог решења.

Но, испоставило се, била је то акција краткорочног дејства, недовољна да удахне нови живот овако занимљивом месту. Коров и дрвни отпад опет прекривају део клисуре, макадамски пут (траса бивше пруге) кроз кањон је препун рупа, а нови посетиоци, који би у овим лепотама уживали и природу чували, овде још не навраћају.

Остаје да се види да ли ће помака и више бриге бити ако овај кањон буде проглашен пределом изузетних одлика. Подсећамо на ранију идеју да се уреди пут кроз кањон, од бране у Турици све до водоакумулације Врутци, те да се јединствене лепоте клисуре туристима представљају са још две знаменитости на Ђетињи у Ужицу: хидроцентралом старом 114 година и средњовековном тврђавом. Свему би додатно погодовало ако се обнова уске пруге из правца Кремана настави ка Биоски и даље до Врутака, а онда би Мокра Гора, коју сваке године походи на десетине хиљада страних туриста, са Ђетињом и Ужицем била повезана туристичком пругом и путем кроз кањон. Но надлежни су ту идеју, која не захтева превелика средства, изгледа сасвим занемарили.