Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све је мање екскурзија

Све је мање екскурзија
Ученици уочи поласка на путовање (Фото Д. Јевремовић)

Због неспровођења јавних набавки све је мање екскурзија, чиме су незадовољни наставници и ђаци, док је истовремено угрожена и онако крхка домаћа туристичка привреда.

Помоћник министра за основно и предшколско образовање и васпитање Љубиша Антонијевић изјавио је да је неопходно да деца похађају наставу у природи и да иду на екскурзије, али да, са друге стране, по закону, свака школа мора да спроводи поступак јавне набавке приликом организације ђачких путовања.

– Можда је шанса у сваком случају оно што ми у министарству радимо, да будуће измене закона о јавним набавкама буду обухваћене нашим предлозима – рекао је Антонијевић.

Он, ипак, указује на добру страну закона што се самим поступком јавне набавке организовање ђачких путовања чини транспарентним. Са друге стране, лоше је што остали државни органи, а у области просвете – школе, нису кадровски најприпремљенији за спровођење поступка.

Антонијевић објашњава да је закон недавно ступио на снагу и да у многим школама нема обучених кадрова, ни правника који су прошли обуку за спровођење јавних набавки.

Школе су ранијих година током октобра увелико разматрале понуде агенција за екскурзије и рекреативне наставе, а сада их, тврде, успорава поменути Закон о јавним набавкама. Директор Управе за јавне набавке Србије Предраг Јовановић је одбацио критике да је узрок смањеног броја овогодишњих екскурзија обавезан поступак јавних набавки за ту врсту путовања.

Он је истакао да, ако се „родитељски динар”за екскурзије уплаћује на рачун школе и ако школа закључује уговор са агенцијом, мора примењивати Закон о јавним набавкама.

Представници Националне асоцијације туристичких агенција „Јута”, Удружења бања Србије, Удружење хотелијера Србије „Хореса”, као и превозници, упозоравају да су суочени са великим губицима.

У односу на прошлу годину, пад је чак и до 70 одсто у поређењу са последњим кварталом, пре доношења одредаба. Према њиховим информацијама, чак 70 одсто средњих школа ове године неће организовати екскурзије, а управо је главни разлог, како су навели, компликован поступак јавних набавки.

Поврх свега, родитељи иначе једва успевају да финансирају оваква путовања и то уз вишемесечна плаћања у ратама, а закон о јавним набавкама предвиђа рок плаћања од 45 дана. Неке школе избегле су јавну набавку тако што родитељи плаћају путовање директно туристичким агенцијама, мада таква пракса отвара друга питања.

– Школа је одговорна, по плану и програму, за безбедност одговарају директор и наставник који ту децу води, а све се одвија, сада, мимо школе. Склапање директних уговора родитеља и агенција својеврсно је ниподаштавање школе и њене одговорности, јер се екскурзије и рекреативне наставе своде на класичан туристички аранжман – упозорава Љубиша Антонијевић.

Георги Генов директор „Хореса” (Хотелске и ресторанске организације Србије), каже да од екскурзија и рекреативних настава хотелијери немају зараду и све се своди на пуко преживљавање, до шпицева сезоне, лета и зиме.

– Волели би да бар повратимо средства уложена у набавку хране, енергије. Сада више ни ту могућност немамо, јер су директори школа уплашени да не раде против закона – резигниран је Генов.

Александар Сеничић директор „Јуте” изнео је податак да ће ван туристичке сезоне, капацитети на 12 најпознатијих дестинација за ђачки и омладински туризам у Србији – остати празни. Тако и 1.835 запослених, у тим објектима, неће имати шта да раде. Више од 380 хотела, мотела, одмаралишта, као и 200 домаћинстава, од којих се 70 одсто бави и рекреативним наставама, мораће да смањи трошкове гашењем радних места за око 30 одсто људи у овој делатности.

Негативни ефекти за превознике биће још и већи, јер је у питању 2,5 милиона „ђачких километара” годишње. Приход државе који је укупно са порезом на услуге смештаја и превоза 400 милиона динара, преко пореза на зараде и доприносе 550 милиона динара, биће умањен за безмало милијарду динара.

Јефтиније отићи у Венецију него у Бајину Башту

Чак 85 одсто унутрашњег туристичког промета у Србији чине ђачка путовања. И у другим земљама су имали сличне проблеме, али су их решили дотацијама путовања за ђаке и студенте. Смањењем цене аранжмана повећали су и број екскурзија које им пристижу из иностранства. То су урадили Аустрија, Чешка, Бугарска, Мађарска, Словенија...

„За стимулацију овог вида туризма могло би, на пример, за све екскурзије и рекреативне наставе у земљи, да се држава одрекне дела ПДВ-а. Са овом мером, наше домаће дестинације постале би јефтиније од путовања у иностранство, а не као сада, обрнуто. Јер странци, свој, домаћи туризам, дотирају на разне начине, па је нашим школарцима безмало „јефтиније” да отпутују у Венецију него у Бајину Башту, каже Александар Сеничић.

Излет на Аду Циганлију и до 1.200 динара

Неусклађеност цена ђачких путовања огледа се на једнодневним излетима за основце, који зависе од ангажоване агенције. Тако се цене излета за ђаке из Београда, на оближњу Аду Циганлију крећу од 400 до 1.200 динара. Поједине агенције наплаћују ученицима само превоз аутобусима, док сендвиче обезбеђују сами.

Ђаци ОШ „Лаза Костић” са Новог Београда су одлазак преко Саве, до Аде Циганлије, платили 800 динара. Борис Цап, власник агенције, истиче да то није само трчање по трави и да школе, врло често, мењају понуду не би ли смањили цену.

Њихов излет укључује: представу „Робинзон Крусо”, панорамски возић за обилазак, аниматоре-рекреаторе ДИФ-а, посету мини зоо-врту, кетеринг у виду сендвича и сокова или ручак по жељи, као и превоз.

Друге школе за 1.200 динара стигну и до Фрушке горе, тако су ученици ОШ „Деспот Стефан Лазаревић” за ту суму добили: превоз, посету етно-кући, аниматоре, водича и предавање, домаће крофне и сок, уз обилазак манастира који се, наравно, не наплаћује.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.