Под Рудником долијале лије

Рудник – Ловци баш умеју да уживају. Беше их се, прекјуче, много сабрало у селу Мајдан под Рудником. Стигли из Тополе, Орашца, Љига, Крагујевца, Аранђеловца, Дудовице, Ариља, искупили се и домаћи. Одазвали се Мајданцима на традиционални, девети по реду, лов на лисицу. Дошли да заједнички ураде нешто корисно, а да не пропусте ни ловачко дружење, при томе.

– У време ловостаја на зеца и фазана, наша ловачка секција организује хајку на лисице и друге зверке које праве штету у ловишту. Откако ово чинимо, а сад је девета година, зечеви и фазани су безбеднији, а знатно је смањен и број случајева беснила у нашем крају. У хајци учествује 227 ловаца, а колики ће учинак бити, видећемо кад се врате из лова – рече нам Владимир Михаиловић, председник мајданских ловаца.

У великој сали мајданског дома два повелика котла: у једном спрема ловачки пасуљ Јагода Милошевић, у другом кува „шумадијски чај” Раћо Јелић. А дуж сале, у два реда, столови. Биће места, ића и пића за све ловце кад се, уморни и изгладнели на рудничком ваздуху, врате. Неће их ни ваш репортер чекати скрштених руку, него – пут под ноге па за ловцима.

У селу Мутањ, на једном обронку планине Рудник, затичемо групу помало „покислих” ловаца. Нису уловили ништа, мада су видели две лисице, али ван пушкомета. Најмлађи међу њима је Иван Недељковић.

– Сад ми је десет година, а са оцем Милошем ловим од своје седме. Ама нисам још прави ловац, сад сам ловачки шегрт, а то значи да носим празну пушку кад се из лова враћамо – вели Иван и заузима важну позу за фотографисање.

Мало даље, омања група из Орашца, чланова Ловачког удружења „Букуља”, враћа се из лова: на хауби једних кола је лисица, док други аутомобил краси покрупан лисац. Пуцали су на њих брачни пар Новаковић, Гордана и Драшко, и Славиша Јевтић – није важно ко их је погодио. Гордана је била једини женски ловац у суботњој хајци.

– Већ десет година сам ловац, у лов одлазим са мужем да ми не би причао ловачке приче кад се сам из лова врати – шали се Гордана, а онда наставља озбиљно. – Сама сам устрелила десет лисица, а кад саберем са мужевљевим уловом, то је више од тридесет.

Најстарији међу хајкачима беше Драго Ивановић; ушао је у 74. годину, а више од четири деценије се дружи са ловачком пушком. Дошао је главе, каже, многим лисицама, бар 50 их је устрелио, а тек зечева – ни броја се не зна.

Око два по подне, о терасу мајданске кафане, ловци окачише свој улов. Шест лисица, две куне, два твора и једна дивља мачка. Могло је и више, вајкају се, али нису имали довољно паса гонича и није било снега па ни трагова по којима би лакше пронашли зверку. Ако за све није било улова, било је, потом, Јагодиног пасуља „да прсте полижеш”, пасуља са месом дивље свиње из фрижидера, уловљене пре ловостаја. И било је Роћове вруће ракије од које „нема да боли глава”. И две хармонике окићене домаћим хиљадаркама и европским педесетицама. И – ловачких прича.

– Био неки Обрад из Бањана, а био слаб ловац. Договоре се колеге да му наместе да и он, једном у животу, упуца зеца. Ухвате га живог и вежу крај опасача за зечју ногу, а други крај за дрво. Измакне се тај Обрад на пристојну даљину, нанишани, опали, а зец са пола каиша на нози побегне у шуму. „Потрефих у танак каиш, а промаших оноликога зеца”, јадиковао је ловац у једној од ловачких прича које чусмо.

Беше лепо у Мајдану, али није крај. У фебруару ловце чекају још четири суботе и четири хајке на лисице: у Доњој Црнући и Борачу (Гружа), па на Рајцу и, најзад, на Букуљи. И свуда ће бити ред лова, ред доброг пасуља или гулаша, ред вруће ракије (убило се по мразу), ред хармонике. Е, што ловци умеју да уживају.