Ко плаћа дуг преминулих пензионера

Пензионер из Београда, који је после седам година коначно успео да отплати дуг за доприносе ПИО фонду од 883.457,37 динара, а потом добио обавештење да дугује још 791.358,01 динара, на име камате, оправдано је ових дана поставио питање ко ће, ако он не поживи, вратити његове дугове? Од пензије му се у овом часу одбија трећина по основу дуга за доприносе.

Исто питање поставила је и једна читатељка, која каже, да од мужевљеве пензије издржава сина и његово двоје деце, јер син само повремено ради, а рату за адаптацију стана мора да плаћа још наредних осам година. Ко ће да врати тај дуг да измири у случају да она не поживе толико, а при том је Закон о наслеђивању јасан – ко наслеђује имовину наслеђује и дугове до вредности наслеђене имовине.

Није редак случај да се после смрти сродника наследницима може догодити да им је у „аманет” уместо имовине остао дуг према банци за кредите, кредитне картице, дозвољени минус…

Да ли се са смрћу пензионера, ако нема ко да наследи његову пензију, гасе и дугови према Фонду или фонд ипак наплаћује преостали дуг из његове заоставштине?  

У пензијском фонду за „Политику” појашњавају да је Законом о ПИО прописано да осигуранику који сам плаћа доприносе, а није платио све доспеле обавезе, Фонд обуставља исплату једне трећине месечног износа пензије. И то све док се на тај или на неки други начин не намире неуплаћени доспели доприноси.

Уколико би се, међутим, догодило да пензионер премине, престаје исплата пензије, а Фонд нема овлашћења да преостали дуг наплати из заоставштине корисника.

Ако би наследници остварили право на породичну пензију, Фонд наставља да и њима одбија једну трећину месечног износа пензије до потпуног намирења дуга.

С обзиром на то да наследници уз имовину наслеђују и дуг, али само до висине вредности имовине, то значи, да ако је вредност наслеђене имовине мала, односно мања од висине дуга, онда се у том случају дуг не наслеђује.

Портал „Каматица” наводи да у случају да је покојник за собом оставио дугове према банци, банка као поверилац равноправно учествује у оставинској расправи и има право на надокнаду средстава на основу имовине која је остала иза клијента.

Примера ради, ако је иза покојника остао ауто, стан, намештај, злато или уметнине, банка има право да тражи наплату дуга из те имовине. У том случају, наследник или наследници неће моћи да располажу имовином која је остала иза покојника све док банка не наплати све своје.

Уколико је, међутим, дуг већи од заоставштине, па износи 100.000, а заоставштина 50.000, остатак дуга неће имати ко да плати. У том случају дуг се брише.

Правило већине банака приликом одобравање хипотекарног кредита је да корисник има уговорено животно осигурање. Такво осигурање траје колико и отплата кредита и оно се активира у случају природне или смрти услед незгоде. Осигуравајуће друштво отплаћује стамбени кредит банци, односно породица у овом случају не наслеђује дуг по кредиту.

Правило је да банка, након сазнања да је корисник кредита преминуо, ступа у контакт са наследницима у циљу правовременог измирења дуга, како би се спречило кашњење исплате и прибавило оставинско решење, након чега се достављају опомене за измирење дуга свим наследницима.

Домаће законодавство омогућава да особа која није наследник, може, ако жели да отплати туђе дугове, али то није законска обавеза. Постоје случајеви када иза покојника не остаје имовина. Банка, али и сваки други поверилац покушаће да се са наследником договори око отплате тог дуга. Међутим, законски наследници у том случају могу да се у оставинској расправи одрекну наследства. У том случају, неће бити одговорни ни за дугове. Јер према Закону о наследству „наследник који се одрекао наслеђа не одговара за остављене дугове”.