Професионалци далеко од јавних предузећа

Влада Србије је у законском року, до 30. јуна 2013. године, расписала конкурсе за директоре само два предузећа ЕПС-а и „Скијалишта Србије”. После више од годину дана само један је окончан – Александар Обрадовић, у више наврата вршилац дужности, именован је за директора ЕПС-а. То представља најснажнији доказ одсуства политичке воље да се изаберу директори који би допринели професионализацији и деполитизацији у управљању јавним предузећима, рекао је јуче Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србије”, представљајући истраживање о примени Закона о јавним предузећима на узорку од 25 предузећа на републичком, покрајинском и локалном нивоу.

По истеку рока расписани су конкурси у још шест, од анализираних 13 републичких предузећа: „Ресавица”, „Путеви Србије”, „Фрушка гора”, „Завод за уџбенике”, „Службени гласник” и „Нуклеарни објекти Србије”. Док се чека окончање конкурса, јавним предузећима управљају вршиоци дужности директора које је поставила влада. Некима је истекао и мандат.

У покрајинским и локалним јавним предузећима, конкурси су у већини случајева, окончани у другој половини 2013, осим у Београду, где су конкурси „претходне власти” били поништени и расписани нови.

 Да нови закон није допринео деполитизацији тих предузећа према Ненадићевој оцени указује и масован избор ранијих вршилаца дужности који су на локалном нивоу јасно препознати као припадници одређене политичке партије.

Али осим обавезе расписивања конкурса за директора, што је најпознатија новина Закон о јавним предузећима, усвојеног у децембру 2012. године тај пропис је донео обавезу избора надзорног одбора са стручним квалификацијама, ограничење рекламирања услуга и производа за јавна предузећа која немају конкуренцију на тржишту без сагласности оснивача...

Тако се осим професионалних директора очекује да надзорни одбори буду стручни и стимулисани да раде свој посао. Међутим то није био случај у свим анализираним предузећима.

Немања Ненадић је упозорио да јавна предузећа и даље троше огроман новац на спонзорства и донације, што није оправдано, јер, како је рекао, ако имају вишка новца, треба да га дају у буџет, а надлежна министарства ће га распоредити тамо где је најпотребнији.

У тој групи се опет истиче јавно предузеће „Ресавица” које већ годинама послује са губитком. Оно је вишеструко премашило планиране издатке за спонзорство, донаторство и рекламе у 2013.

Владимир Гоати, председник „Транспарентности Србија” сматра да је тешко мењати систем који годинама постоји као продужена рука власти, па се одузимање тих стечених права избегава на хиљаде начина. Он је додао да у менаџменту нису спорни чак ни директори, чланови странке, већ нестручни људи, којих је много у том „мамутском систему”.