Јаша Томић између села и града

Јаша Томић– У месту поред границе с Румунијом која припада општини Сечањ све је спремно за отварање међународног граничног прелаза. За овај крај то је историјски догађај који има прворазредан значај за његов укупан развој. Припреме за гранични прелаз, како кажу, сваког грађанина света трају дуже од деценије.

Уочи Првог светског рата у тадашње сремско место Модош долазили су Срби с обе стране данашње границе. После рата мировним договорима оно је 1919. припало Румунији, али су модошки Срби и након тога одлазили код највиших представника Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, тражећи припајање Модоша са околином овој држави. Преговори о утврђивању границе између двеју држава окончани су тек 1923. године, када је постигнут споразум о замени места Жомбољ за Модош. Примопредаја територије извршена је у Модошу 1924. године. После присаједињења, модошки Срби подносе захтев за промену назива места, предлажући име познатог публицисте и још истакнутијег српског патриоте и политичара Јаше Томића, што се и остварило и недавно је обележено 90 година откако носи то име.

Место доживљава снажан развој и између два рата, са близу пет хиљада становника, постаје економски и трговачки центар. Поред занатства настају и предузећа, банке, адвокатске канцеларије, апочели су се рађати чак и синдикални покрети у тадашњој варошици.

Али, развој догађаја после Другог светског рата не иде му наруку. Због блоковске поделе и стварања гвоздене завесе између Запада и Истока, Јаша Томић постаје слепо црево. Сплашњава привредни живот, много становника се одсељава, посебно млади који одлазе на школовање и више се не враћају. Пре тога су се иселили и Немци, током познатих дешавања на крају рата. Место постаје село на крају пута. Последњи пут за Јашу Томић у јавности се чуло када је дошло до великих поплава у којима је нестало више од пола сеоских кућа, али су солидарно изграђене нове.

Деведесетих година прошлог века граница постаје порозна, али економска криза оставља свој печат. Челници општине Сечањ већ годинама, баш у отварању границе, виде шансу за развој целог овог краја. Румунија је ушла у Европску унију, а пре тога нико овде није могао ни да сања да ће се баш та асоцијација наћи тако близу, преко плота у комшилуку. Темишварска жупанија, једна од најразвијенијих у суседној Румунији, наслања се уз границу. Тамо је капитал уложило на хиљаде италијанских и немачких фирми и нема незапослених, односно недостаје радна снага. Сељење капитала из румунског у српски Банат већ је почело, а отварање граничног прелаза код Јаше Томића омогућиће да темишварске фабрике, удаљене тридесетак километара од границе, отварају своје погоне у Јаши Томићу, односно у целој општини Сечањ.

У међувремену је овде повремено отваран малогранични прелаз, што је био најбољи тест кад је реч о потреби сталног прелаза. Ту привремену погодност, договорену између две државе, користили су мештани који живе с обе стране недалеко од границе. Због „сељења” Јаше Томића и мењања границе, многи су овде с обе стране стекли и родбинске и пријатељске везе, што се већ може назвати традицијом. Испоставило се да много више Румуна долази у Јашу јер је овде јефтинија храна.

Сада се стварају услови за нове и шире везе, а како рече један мештанин село ће опет бити варошица и неће бити на крај света.