Од сна до стварности

Пројекцијом данског филма „Манастир” Перниле Росе Гренкер вечерас у 21 сат у Великој дворани „Сава центра” биће завршен Четврти фестивал европског дугометражног документарног филма „Седам величанствених”. Овогодишњи фестивал је, као и ранијих година, понудио седам најновијих европских документараца, а редитељи скоро свих филмова, сем Карлеса Боша, аутора награђиваног дела „Септембри”, били су гости фестивала. Они су одржали врло креативне радионице са домаћим и страним студентима филмских академија о дилемама и напорима у продукцији документарних филмова.

– Оригиналност у раду и начин приповедања животне приче били су основни критеријуми у избору филмова за овогодишњи фестивал – нагласио је Туе Стин Милер, селектор фестивала, и додао да је избор направљен од око 100 европских документарних филмова.

Данска документаристкиња Перниле Росе Гренкер у филму „Манастир” слика дирљиву причу о господину Вигу који је у унутрашњости Данске купио дворац са жељом да од њега направи манастир. Прича о сну који је претворен у стварност наишла је на одличан пријем на више од 50 светских филмских фестивала.

– Веровали или не, филм „Манастир” сам радила седам година, а само снимање је трајало пет година. У раду на филму, а поготову документарном, најважније је да пронађете причу коју осетите као своју. Ако је пронађете, она је у вама, мења се, не да вам мира, стално вам се враћа и надограђује, тако да имате утисак да филм никада нисте завршили и да би рекли још нешто – објаснила је редитељка Гренкер.

Подсећања ради, фестивал „Седам величанствених” је отворен пројекцијом филма „Номадак Те Икс” о младим Баскијцима који свирају на архаичном инструменту чалапартеу.

– Овај необични дрвени инструмент се свира у пару и захтева разумевање и уиграност са колегом са којим свирате и тада настаје један музичко-ритмични дијалог. Чалапарте производи необичне звуке, што зависи од дрвета од којег је направљен – објаснио је Раул де ла Флуенте, редитељ филма.

У програму фестивала издвојио се и немачки филм „Worldstar” Наташе фон Коп о чешком фотографу Мирославу Тихом који, иако се његове фотографије излажу у галеријама широм света, и даље живи повучено у оронулој кући, изолован од света.

Све пројекције на фестивалу су биле испуњене до последњег места, многи су стајали, а публика је била и врло расположена за разговор са гостима. Ово су само неке од потврда да напори Светлане и Зорана Поповића, оснивача фестивала, заслужују пажњу и похвалу, и да ће у наредним издањима овај фестивал заузети још значајније место на европској мапи сусрета редитеља документарних филмова.