Злочини кривично неодговорне деце

Против браће И. Н. (10) и Ј. Н. (11) из Београда до сада је поднето више од 300 кривичних пријава због разбојништва, насиља и крађа. Ови дечаци нападали су старије грађане, које су тукли и пљачкали. Како је забележено у медијима, старац кога су претукли у Делиградској улици преминуо је после њиховог напада.

Полиција их приводи, али и одмах пушта на слободу, јер је реч о деци млађој од 14 година, која по закону не могу кривично одговарати. Досадашњи напори социјалних радника нису дали резултат, па ће ови дечаци силеџије ускоро бити тема конференције случаја, окупљања стручњака различитих профила, а коју ће организовати Градски центар за социјални рад. Овом скупу ће присуствовати представници полиције, тужилаштва, здравствене установе и ресорног министарства како би се решио овај проблем.

Подаци изведени из студије „Деца у систему социјалне заштите 2013 године” сведоче да је током прошле године забележено 16.309 малолетника са проблемима у понашању – почев од оних који беже од куће и школе, скитају без контроле и живе на улици, па све до оних која краду и удружују се у мале банде да би вршили разбојништва. Међу њима су и кривично неодговорна лица, деца млађа од 14 година. Статистика показује да се број ове (баш) проблематичне деце смањује из године у годину, али бруталност коју су показала нека од њих, као што су браћа И. Н. и Ј. Н. запрепасти јавност.

Директор Завода за васпитање деце и омладине Драган Роловић каже да забрињава чињеница да су деца испод 14 година некада обијала трафике и џепарила путнике у аутобусу, а данас категорију „кривично неодговорне деце” попуњавају они који чине тешка разбојништва са употребом силе, а некад и под претњом оружјем. На питање какав је породични профил ове деце, наш саговорник одговара да су то углавном дечаци из социјално угрожених породица у којима царује породична патологија и материјална оскудица. Ипак, Роловић сматра да не треба спуштати границу кривичне одговорности, већ се више бавити превенцијом и развојем програма који не подразумевају измештање ове деце из породице. Спуштањем границе њихове одговорности пред законом само се повећава број малолетника у установама, сматра он.

– Наш завод је пре десет година препознао овај проблем и дошли смо до закључка да ову врсту кривичних дела обично чине деца која живе и раде на улици и која представљају потенцијалне жртве насиља, проституције и трговине људима. Она су у неком моменту ушла у систем социјалне заштите, али је проблем у томе што су наше установе отвореног типа и из њих се може побећи – каже Роловић.
Другим речима, деца млађа од 14 година не могу бити стављена под кључ, већ само у установу социјалне заштите или у хранитељску породицу, одакле могу да оду и почине ново кривично дело.
– Због тога се понекад чини да је систем социјалне заштите немоћан да реши проблем малишана који су кривично неодговорни. Ми смо тада осмислили програм интензивног третмана (ПИТ) кривично неодговорне деце, који је 2004. и 2005. године био финансиран од стране Фонда за социјалне иновације и постигао изванредан успех. О томе илустративно сведочи податак да је за две године, од 39 деце која су прошла кроз тај програм, ниједно више није починило ниједно кривично дело и сви су били укључени у образовни систем. Чак 65 одсто ове деце враћено је у своје биолошке породице, а остали су смештени у хранитељске породице. Ниједно дете није смештено у установу социјалне заштите. Треба имати на уму да та деца нису имала ни хигијенске ни радне навике, готово никакве везе са породицом и школом и никаква морална начела. За време трајања ПИТ-а свако дете је имало свог терапеута и био је спровођен двадесетчетворочасовни стручни рад са том децом – прича Роловић.

С обзиром на то да је овај програм у међувремену остао без средстава, стручњаци завода за васпитање деце и омладине морали су да смање број деце и терапеута – због тога је успостављена сарадња са Институтом за ментално здравље у Београду и повећан број волонтера. Коначан „резултат” овог програма гласи да је од 2004. године до данас, од 207 деце, њих 187 трајно склоњена са улице и нису више ушла у систем социјалне заштите, а седам се још налази на третману. Драган Роловић са задовољством додаје да је у јулу одржан састанак са представницима полиције и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања који су препознали потребу да се поново активира ПИТ у пуном интензитету.

------------------------------------------------------------------

У Великој Британији доња граница одговорности је 12 година

Милан Шкулић, председник Удружења правника Србије и председник радне групе за израду новог закона о малолетницима, каже да старосна граница кривичне одговорности од 14 година тренутно постоји у већини европских земаља. „Иако се повремено дешава да деца млађа од 14 година почине неко кривично дело нема разлога за спуштање старосне границе кривичне одговорности из неколико разлога. То је уобичајена старосна граница – чак и у оним државама, као што је Велика Британија, код којих је та старосна граница 12 година, према тој деци се не води класичан кривичан поступак, већ се изричу мере сличне мерама социјалне заштите које се примењују и код нас. Зато сматрам да би спуштање те старосне границе било својеврсно гурање „прста у око” стандардима ЕУ”.