Џихадисти се удружују

Настављен је тренд приклањања милитантних исламистичких организација фронту Исламске државе, па је после Ал Каиде лојалност „калифату” исказао и водећи египатски џихадистички покрет Ансар Беит ел Макдис. На верност организацији познатој и као Идил египатски екстремисти су се заклели посредством аудио-поруке објављене на „Твитеру”.

„Заклињемо се на верност калифу Ибрахиму ибн Аваду кога ћемо слушати и коме ћемо се покорити”, поручују лидеру Исламске државе Абу Бакр ел Багдадију, преноси АФП.

Профил Ансар Беит ел Макдиса се уклапа у критеријуме Идила јер се организација веома брзо издвојила по бруталности у Египту после пада Мухамеда Мурсија, првог демократски изабраног председника. У акцијама су се највише усредсредили на нападе на војнике и полицију тврдећи да је њихова ликвидација у ствари освета за репресију безбедносних служби.

Западне обавештајне службе су, према писању „Њујорк тајмса”, дошле до информација да је у редовима Ансар Беит ел Макдиса (Бранитељи Јерусалима) дошло до несугласица због могућег уласка у исти блок са Идилом. Наводна тачка неслагања је била забринутост од потенцијалног осипања чланства, првенствено из редова добровољаца који су дошли у Египат да се боре против војске а не да ратују за циљеве Исламске државе.

Нарастање фронта окупљеног око Идила и те како забрињава међународну коалицију која жели да уништи џихадисте, али и изазива све чешћа питања о сврсисходности ваздушних удара у Сирији и Ираку. После вишемесечног бомбардовања, коалиција предвођена Америком је тек јуче укњижила први значајнији поен. Помоћник вође Идила Абу Бакр ел Багдадија највероватније је убијен у ваздушном нападу код ирачког града Фалуџе, објавила је јуче ирачка државна телевизија. Ирачка телевизија је идентификовала убијеног као Абу Хутхаифа ел Јаманија.

Ројтерс наводи да за сада није могуће потврдити његову смрт нити да ли је Јамани заиста био Багдадијев помоћник. Протеклих дана су се појавиле спекулације и да је сам Багдади рањен у једном од ваздушних напада, али ни једна ни друга страна нису званично потврдиле ову информацију.

Као највећи проблем са којим се суочава мисија бомбардовања помиње се „невидљивост” џихадиста и њихових положаја. Да би екстремисти постали лакша мета за авијацију било би неопходно ангажовање копнених трупа (страних или домаћих) на терену.

Статистика Централне команде показује да су авиони међународне коалиције извели 3.200 летова изнад Сирије и Ирака, а да су бомбе испустили око 800 пута.

За пензионисаног америчког генерала који је руководио акцијом бомбардовања Авганистана 2001. оваква статистика је поразна и више је налик „ромињању кише него олуји” какви би, каже, ваздушни удари требало да буду.

У ваздушној кампањи против екстремиста Идила изведено је у просеку мање од пет удара дневно, што је мање од већине сличних интервенција по свету. У Либији 2011. НАТО је сваког дана спроводио око 50 напада. У Авганистану је 2001. у просеку било 85, а за време рата у Ираку 800 удара у току једног дана.

За време бомбардовања СР Југославије процењује се да је НАТО за 79 дана извео 38.000 ваздушних борбених мисија, а само Београд је бомбардован 212 пута.