Džihadisti se udružuju

Nastavljen je trend priklanjanja militantnih islamističkih organizacija frontu Islamske države, pa je posle Al Kaide lojalnost „kalifatu” iskazao i vodeći egipatski džihadistički pokret Ansar Beit el Makdis. Na vernost organizaciji poznatoj i kao Idil egipatski ekstremisti su se zakleli posredstvom audio-poruke objavljene na „Tviteru”.

„Zaklinjemo se na vernost kalifu Ibrahimu ibn Avadu koga ćemo slušati i kome ćemo se pokoriti”, poručuju lideru Islamske države Abu Bakr el Bagdadiju, prenosi AFP.

Profil Ansar Beit el Makdisa se uklapa u kriterijume Idila jer se organizacija veoma brzo izdvojila po brutalnosti u Egiptu posle pada Muhameda Mursija, prvog demokratski izabranog predsednika. U akcijama su se najviše usredsredili na napade na vojnike i policiju tvrdeći da je njihova likvidacija u stvari osveta za represiju bezbednosnih službi.

Zapadne obaveštajne službe su, prema pisanju „Njujork tajmsa”, došle do informacija da je u redovima Ansar Beit el Makdisa (Branitelji Jerusalima) došlo do nesuglasica zbog mogućeg ulaska u isti blok sa Idilom. Navodna tačka neslaganja je bila zabrinutost od potencijalnog osipanja članstva, prvenstveno iz redova dobrovoljaca koji su došli u Egipat da se bore protiv vojske a ne da ratuju za ciljeve Islamske države.

Narastanje fronta okupljenog oko Idila i te kako zabrinjava međunarodnu koaliciju koja želi da uništi džihadiste, ali i izaziva sve češća pitanja o svrsishodnosti vazdušnih udara u Siriji i Iraku. Posle višemesečnog bombardovanja, koalicija predvođena Amerikom je tek juče uknjižila prvi značajniji poen. Pomoćnik vođe Idila Abu Bakr el Bagdadija najverovatnije je ubijen u vazdušnom napadu kod iračkog grada Faludže, objavila je juče iračka državna televizija. Iračka televizija je identifikovala ubijenog kao Abu Huthaifa el Jamanija.

Rojters navodi da za sada nije moguće potvrditi njegovu smrt niti da li je Jamani zaista bio Bagdadijev pomoćnik. Proteklih dana su se pojavile spekulacije i da je sam Bagdadi ranjen u jednom od vazdušnih napada, ali ni jedna ni druga strana nisu zvanično potvrdile ovu informaciju.

Kao najveći problem sa kojim se suočava misija bombardovanja pominje se „nevidljivost” džihadista i njihovih položaja. Da bi ekstremisti postali lakša meta za avijaciju bilo bi neophodno angažovanje kopnenih trupa (stranih ili domaćih) na terenu.

Statistika Centralne komande pokazuje da su avioni međunarodne koalicije izveli 3.200 letova iznad Sirije i Iraka, a da su bombe ispustili oko 800 puta.

Za penzionisanog američkog generala koji je rukovodio akcijom bombardovanja Avganistana 2001. ovakva statistika je porazna i više je nalik „rominjanju kiše nego oluji” kakvi bi, kaže, vazdušni udari trebalo da budu.

U vazdušnoj kampanji protiv ekstremista Idila izvedeno je u proseku manje od pet udara dnevno, što je manje od većine sličnih intervencija po svetu. U Libiji 2011. NATO je svakog dana sprovodio oko 50 napada. U Avganistanu je 2001. u proseku bilo 85, a za vreme rata u Iraku 800 udara u toku jednog dana.

Za vreme bombardovanja SR Jugoslavije procenjuje se da je NATO za 79 dana izveo 38.000 vazdušnih borbenih misija, a samo Beograd je bombardovan 212 puta.