Српска банка на камати чекања

Иако је стечајем Агробанке, Привредне банке Београд и Развојне банке Војводине знатно смањен број банака у државном власништву, већ дуже време у јавности спомиње се да међу њима има и других кандидата за гашење. Најчешће се у јавности спомиње Српска банка као следећи „случај”, јер је код ње спорна адекватност капитала – немогућност да лоше кредите покрије у извесној мери својим капиталом. И за њу важи да је, као и друге банке које су отишле у стечај, „потапају” ненаплативи зајмови привреди и по дуговима познати предузетници попут Мирослава Богићевића, Горана Перчевића или Жељка Жунић.

Као могуће решење спомињало се својевремено спајање са здравом ЈУБМЕС банком, али у којој удео државне својине није сасвим дефинисан, а акције уз домаће деоничаре имају и све бивше југословенске републике, осим Босне и Херцеговина која је продала своје уделе.

Српска банка настала је из Војног сервиса НБЈ, који је опслуживао комплетну наменску индустрију Југославије. Кратко је пословала и под именом Ју гарант банка, а садашње име добила је 2003. године.

На учестале медијске спекулације о томе да је ова банка кандидат за губитак дозволе за рад Народна банка Србије не одговара директно. Истини за вољу, то нису чинили ни у пређашњим случајевима гашења банака, већ би једноставно само једног петка у пет по подне саопштили да банка иде у стечај и да су, пошто је држава власник, заштићени сви осигурани и неосигурани депозити. Тиме је централна банка заправо спречавала панику и спречавала грабеж депонената.

Овог пута НБС је саопштила да су они, као институција чији је један од основних циљева обезбеђивање финансијске стабилности, у дужем временском периоду, управо ради остваривања тог циља, спроводили активности из своје надлежности и над пословањем Српске банке.

Стиче се утисак да је централна банка лопту пребацила из своје надлежности у двориште власника – државе, јер је саопштила:

„Све резултате својих активности НБС дели са државом као већинским власником банке. Имамо сазнања да је у протекле две недеље већински власник интензивирао активности како би се трајно решио статус банке и заштитили интереси свих депонената и кредитора банке. НБС нема сазнања да је СДПР повукао депозите, јер је и у овом тренутку та компанија далеко највећи депонент банке”.

Евентуални крах Српске банке стручњаке много не узрујава, јер је реч о малој банци са свега 0,7 одсто удела у тржишту која је на крају јуна ове године имала активу од 20,2 милијарде динара. Ненад Гујаничић из Вајзброкера каже да је више за бригу то да ли ће Поштанска штедионица, уколико јој се припоји и ова банка, моћи да „преживи”.

– Српској банци је потребна велика докапитализација како би наставила самостално пословање, али с обзиром на њену власничку структуру извеснији је сценарио њеног спасавања посредством преноса имовине и обавеза у Поштанску штедионицу. Ово отвара кључно питање када је у питању део банкарског сектора који послује под контролом државе. Након преузимања неколико банака које су пословале под државном контролом, актива Поштанске штедионице је достигла ниво од 108,6 милијарди динара (3,8 одсто тржишта на крају јуна), док су преузете све обавезе Агробанке, Развојне банке Војводине, Привредне банке и делимично Универзал банке. Иако је држава Поштанској штедионици разлику између имовине и обавеза, које су преношене на њу, покривала државним обвезницама, велико је питање колико дуго ова банкарска установа може да одржава ликвидност без директне новчане докапитализације коју би надоместиле велике дубиозе пренете у ову банку, сматра Гујаничић.

Он додаје да је негативан тренд пословања ове банке настављен у текућој години по већини релевантних параметара. Кредитна активност од почетка године опала је за 20, док је приход од камата ослабио за 35 одсто. Тренд раста отписа кредита и резервисања из другог квартала настављен је и у трећем тромесечју, а овај трошак банке, настао као последица лоших кредита, у највећој мери допринео је огромном губитку. Трошак отписа и резервисања у првих девет месеци износио је 1,8, док је губитак банке у овом периоду достигао 2,3 милијарде динара. С тим губитком истопљено је више од половине капитала банке.