Путин оптужен за аболирање нацизма

Украјинска криза је показала да је противника најлакше дисквалификовати ако га оптужите због кокетирања са наслеђем нацизма. Руског председника Владимира Путина у кратком временском интервалу цела плејада јавних личности на Западу – од опскурног филозофа Бернара Анрија Левија до Хилари Клинтон и принца Чарлса – поредила је са Адолфом Хитлером. Сада га оптужују за симпатије према Трећем рајху јер је прошле седмице изјавио да пакт нацистичког режима и совјетских комуниста из августа 1939 – није био толико лош.

Опаска руског председника о споразуму о ненападању који су потписали тадашњи шефови дипломатија две земље Вјачеслав Молотов и Јоаким фон Рибентроп отворила је простор за селективно цитирање његових речи. Пољски председник Броњислав Коморовски јуче је оптужио Путина за „болесно тумачење” историје. Примедбу руског председника да је Пољска учествовала у распарчавању Чехословачке Коморовски је искористио како би упозорио да би по таквом болесном тумачењу и Совјетски Савез заслужио Хитлеров напад 1941. године и страдања током Другог светског рата.

„А онда је наступила глад, дошла је смрт, био је Стаљинград и милиони убијених људских бића. Дакле, то је болестан начин гледања на историју“, поручио је пољски председник. Буру је у ствари изазвало Путиново гостовање у Музеју модерне руске историје где је са младим историчарима разговарао о важности познавања и разумевања историје за садашњи тренутак, али су се дотакли и осетљивих питања попут различите интерпретације догађаја из прошлости.

До спорне изјаве руског председника дошло је док је одговарао на опаску присутног историчара како је забрињавајуће што се у једној књизи штампаној у Енглеској не спомиње улога Совјетског Савеза од 1940. до 1941:

„У књизи се апсолутно не помиње веза између немачких војних планова против Британије и чињенице да је Хитлер истовремено ковао план о рату са Совјетским Савезом.“

Путин му одговара да, докле год нема извртања чињеница, не види ништа спорно у том што западни историчар не помиње Совјетски Савез и наставља:

„Али се у потпуности слажем са вама да је неопходно потпуно изучити тај период. Зашто? Због тога што смо најпре имали такозвани Минхенски споразум из 1938. И шта се ту дешава? Случајно, ваше колеге у западним земљама то заташкавају. Верујем да је Черчил приватно изјавио: ’Добро, сад је рат неизбежан.’ Зато што би повлађивање агресору, што је нацистичка Немачка била, очигледно довело до војног конфликта. Требало би направити дубинску мултилатералну студију о догађајима уочи Другог светског рата.“

Потписивањем Минхенског споразума 1938. Велика Британија и Француска су уступиле Немачкој део савезничке Чехословачке, такозвану Судетску област, већински насељену Немцима. Влада Чехословачке није била ни позвана на конференцију у Минхену него је о њеним резултатима била само информисана.

Гостујући 2009. у Пољској Владимир Путин (тада премијер) у пољском листу „Газета виборча“ објавио је ауторски текст у коме је, као за време састанка са историчарима прошле недеље, истакао да узроке Другог светског рата треба тражити и у споразуму којим је Судетска област у Чехословачкој припојена хитлеровској Немачкој. У истом тексту Путин се извинио Пољацима због злочина у Катинској шуми где је 1940, по налогу совјетских власти, побијено око 15.000 пољских грађана, али је и изразио жаљење због пакта Молотов–Рибентроп.

Пет година касније о истом питању каже: „Не желим никога да кривим, али озбиљне студије би требало да покажу да су то били спољнополитички методи тог времена. Совјетски Савез је потписао уговор о ненападању са Немачком. Људи кажу: ’Ах, то је лоше.’ Али шта је лоше у томе ако Совјетски Савез није желео да ратује? Шта је ту толико лоше? Поврх тога, знајући да је рат неизбежан, Совјетском Савезу је очајнички требало време да модернизује своју војску.“

Путин даље наводи да доколичарска размишљања и ћаскања на ову тему можда имају неку сврху на политичком нивоу како би се формирало јавно мњење, али да се таквом приступу мора супротставити озбиљно и дубинско истраживање.

Руски председник у сусрету са историчарима поставља и питање активности нацистичке Немачке на Западном и Источном фронту као и броја жртава у редовима савезника.

„Само (поређење) бројности тенкова, артиљерије и авијације на Источном и Западном фронту одмах све појашњава. Морамо да разговарамо о томе, да стално понављамо и да бројимо. Колико људи је погинуло у Великој Британији за време Другог светског рата? Колико, 350.000? САД су изгубиле око пола милиона, негде између 350.000 и пола милиона, то је то. То је огроман број и то је грозно, али, видите, то није као 25 милиона жртава из Совјетског Савеза. Морамо да причамо о томе.“

Позив на сагледавање шире слике не наилази ипак на разумевање појединих историчара на Западу за које је из целе Путинове дискусије најважнији његов став о пакту Молотов–Рибентроп, што тумаче као крунски доказ тезе о његовој тоталитарној природи.

Најновији догађаји показују да је, по свој прилици, после Првог на ред дошло и спорење око чињеница о Другом светском рату. За сада постоји сагласје око неморалности флертовања са нацизмом, али на истом фону не делује претерано уверљиво све учесталије поређење са фирером председника земља која је била најзаслужнија за ломљење кичме Трећем рајху.