Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Генерал Лазаревић ускоро на слободи?

Генерал Лазаревић ускоро на слободи?
(Фото Бета)

Ниш – Чланови породице, адвокати који су заступали и бранили генерал-пуковника Владимира Лазаревића у Хагу, заједно са државним органима и Расимом Љајићем, председником Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, покушавају да од Трибунала издејствују да Лазаревића што пре пусти на слободу.

Два су разлога, како сазнаје „Политика”, што су протеклих дана активности за ослобађање генерала појачане: здравствено стање генерала Лазаревића је знатно погоршано крајем лета и почетком ове јесени, а правници верују да је његово ослобађање реално јер се и иначе ближи рок када би Лазаревић могао да изађе на условни отпуст.

Здравље генерал-пуковника Владимира Лазаревића нарушено је већ неколико година, због чега је у последња три месеца више пута био под сталним болничким надзором лекара и другог медицинског особља у Схевенингену.

Суд у Хагу изрекао је Лазаревићу првостепену пресуду и казну затвора у трајању од 15 година 29. фебруара 2009. Оптужница по којој је српски генерал проглашен кривим и осуђен теретила је Владимира Лазаревића за „злочиначки подухват насилног прогона Албанаца са територије Косова и Метохије у корист Срба”. Српски генерал осуђен је, како је објашњено у пресуди, по командној одговорности јер је пре и током сукоба у јужној покрајини крајем деведесетих година прошлог века био командант Приштинског корпуса, а потом и командант Треће армије Војске Југославије, у чијем је склопу поменути корпус био.

Оптужницу против генерала Лазаревића Хашки трибунал је објавио средином 2003. године, после чега је на Србију извршен велики притисак да међународном суду преда оптужене. Владимир Лазаревић је био први високи војни старешина из наше земље који је одлучио да се добровољно преда међународном суду у Хагу. Учинио је то годину и по дана после објављивања оптужнице против њега, 3. фебруара 2005.

Почетком ове године, тачније 23. јануара, одлучујући по жалби српског генерала и његових бранилаца, Хашки трибунал је донео решење да му се раније изречена затворска казна у трајању од 15 година, смањи на 14.

Према тумачењу његових правних заступника, пошто се генерал Лазаревић добровољно предао Трибуналу почетком фебруара 2005, он би имао право на условни отпуст после истека две трећине издржане казне, то јест након девет година и четири месеца проведених у притвору и затвору у Схевенингену. То значи да би Владимир Лазаревић могао на условну слободу до краја ове године.

У Хагу, међутим, споре ту рачуницу и могући датум за условни отпуст. Према тумачењима Трибунала, то би могло да се догоди тек средином септембра следеће године. Зато је недавно поменута могућност да Владимир Лазаревић буде пребачен у затвор неке од чланица ЕУ, највероватније у Пољску, где био наставио издржавање казне.

До „неслагања” у рачуници између генералових адвоката и Хашког трибунала долази јер међународни суд правде не признаје у трајање досадашњег притвора, као што је то учињено, на пример, у случају условног отпуста неких од осуђених хрватских генерала из Хрватске (Тихомир Блашкић), и време проведено у домовини на лечењу. А генерал Лазаревић је као хашки притвореник био неколико пута у Србији на лечењу – најдужа посета је била од 25. маја до 7. августа 2009, када је на ВМА у Београду подвргнут компликованом оперативном захвату, а потом био на стационарном оправку у нишкој Војној болници све до повратка у Хаг.

Породица генерала Владимира Лазаревића, супруга Олга и тројица синова са члановима њихових породица, адвокати и правни заступници, али и Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом Србије, са Расимом Љајићем на челу, како сазнајемо од поузданих извора, затражиће од Хага пуштање српског генерала на условну слободу због његовог веома слабог здравља, али и примену истих аршина за све хашке осуђеника. А то значи да се и време проведено у Србији на лечењу урачуна у досадашњи притвор и издржану казну.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.