Битка за најмлађе бираче

У настојању да за 3. фебруар обезбеде максимум гласова различитих категорија бирача, Томислав Николић и Борис Тадић су после првог круга председничких избора нарочиту пажњу посветили младима. Тадић је то учинио јуче поручивши им да се у недељу бира између европског пута којим он води земљу и повратка на време изолације и економског назадовања под влашћу Војислава Шешеља и Томислава Николића. Обраћајући се најмлађим бирачима у Народном позоришту у Београду, кандидат Демократске странке за председника Србије рекао је да „само европска Србија може да има пасоше без виза и само јака и стабилна може да иде напред”.

А председнички кандидат Српске радикалне странке Томислав Николић почео је кампању за други круг избора разговором с младима, којима је поручио да Србија не треба да се сврстава и ослања само на једну страну – на Запад него да пријатеље треба да тражи и на другим странама. „Не верујте онима који вас затварају у некакав гето па макар он био најбољи на свету – нема добрих логора”, рекао је прошлог понедељка Николић.

Остатак порука двојице председничких кандидата младима своди се на исто – Николић им поручује да им је потребна стабилна породица, добро образовање, радна места за њихове родитеље, а Тадић је јуче навео да су неки од циљева његовог програма боља и извесна будућност свих грађана, квалитетније школовање, нова радна места, привлачење страних инвестиција, веће плате и пензије и лечење доступно свима.

Млади су, међутим, су се видели у кампањи и у непосредном окружењу Тадића и Николића и пре првог изборног круга. У борби за победу у другом кругу само су још више „истакнути”, кроз трибине, акције, спотове... у нади да ће им можда баш та популација од 18 до 30 година донети пресудне гласове. Јер супротно мишљењу увреженом у најширој јавности да млади људи нису заинтересовани за изборе и да су им многе ствари прече од изласка на изборе, озбиљнија истраживања показују да су они тек за који проценат мање бројни гласачи од старијих генерација.

Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, истиче да је заблуда да млади не излазе на изборе, те да је њихова излазност од 10,23 процента, која се ових дана помиње на основу неких истраживања далеко од истине. Наиме, према његовим речима, млади излазе тек за 4-5 процената мање него људи из средњих старосних група, оних од 30 до 60 година. И тако је, више-мање, истиче Вуковић, бар од 2002. године, од када се он бави овим истраживањима.

„То значи, на излазност од 61 одсто, бирача старости од 30 до 60 година је 63 одсто, а оних до 30 година – 59 одсто”, наводи програмски директор Центра за слободне изборе и демократију.

Очигледно је ипак да различита истраживања дају различите резултате излазности младих. Отуда ваљда и бројни позиви организација младих, студентских организација и других, које између два изборна круга воде кампању за анимирање младих бирача. Представници студентских организација, рецимо, одржали су јуче перформанс у Кнез Михаиловој улици, а циљ акције је да што већи број младих гласа у другом кругу председничких избора. Најављујући ову акцију прошлог петка у Међународном прес центру Танјуга, представник Савеза студената Београда Срећко Шекељић је истакао да кампања нема политичко опредељење и да је њен једини циљ „појачање социјалне снаге групе младих”. Јер, како је тада наведено, према резултатима истраживања које је после председничких избора 2004. године обавила Студентска унија Србије, број младих који су гласали био је девет пута мањи него број пензионера или затвореника који су тада изашли на изборе.

А представник Студентске уније Србије Симон Симоновић рекао је јуче да „младима остаје ова држава и онако како је креирамо такву ћемо је и имати”. „Зато је битно да сви изађемо на други круг председничких избора, јер наш глас одлучује”, поручио је Симоновић, а преноси Бета.

Ђорђе Вукадиновић, уредник часописа „Нова српска политичка мисао”, сматра, међутим, да Тадић и Николић не би требало да буду сигурни да ће у овој категорији гласача стећи одлучујућу превагу, зато што су ту прилично изједначени. Позивајући се на истраживање агенције „Политикум” из децембра прошле године (дакле, пре првог круга председничких избора), Вукадиновић указује да су ови избори разбили мит о томе да млађи гласачи, по правилу, гласају за демократе.

Уз то, он прави разлику између млађе и старије групе у овој категорији гласача. Према његовим запажањима, наиме, они у тридесетим годинама (30-35 година) формирали су се интелектуално и политички у време Милошевића, у време рата, мобилизације, несташица, редова, студентских протеста, криза... Они су трајно обележени тим искуством, каже Вукадиновић, и међу њима је главни део гласача Чедомира Јовановића и ЛДП-а.

– А на формирање садашње генерације 20-годишњака и 25-годишњака заправо је пресудно утицала 1999. година, бомбардовање Србије, хашки притисци, разочарање у петооктобарске победнике... Они су тада били основци, средњошколци – и они су политички много другачији од старије генерације из ове категорије бирача. Зато су њихова политичка опредељења дифузнија и неодређенија у односу на генерације 30-годишњака и 40-годишњака. И зато је међу њима бар половина, ако не и више, прорадикалских гласача и отуда је заблуда да су млади у Србији аутоматски и а приори гласачи демократа – закључује Ђорђе Вукадиновић.

И Ђорђе Вуковић истиче да и СРС, као и ДС, има озбиљно упориште међу младима, само што је по његовој оцени, нешто више њих на страни демократа.

– Нешто већу предност у скупини младих има ДС и Борис Тадић. На пример, од 20 младих гласача, 11 или 12 су за Тадића, а осам или девет за Николића. То је неки однос 55:45 – истиче Вуковић, наводећи да су за Тадића, претежно, образованији, млади из центра градова, проевропски настројени, док су за Николића више они нижег образовања, из приградских насеља.(/slika2)

Потврђујући, на основу истраживања, да је радикалски гласачки корпус генерално шири што је њихов образовни ниво нижи, Ђорђе Вукадиновић истиче да ће, с обзиром на изједначеност рејтинга међу младима, Тадић и Николић морати да „играју” и на социјални фактор када им се обраћају. Вукадиновић оцењује да су млади који гласају за Николића више социјално фрустрирани, а имају доста снажну националну идентификацију. Њих више мучи осећај неправде, начин и реторика којом се образлаже одузимање Косова. Тадићеви млади гласачи су, пак, више проевропски настројени, жељни путовања, дакле, они који боље живе, који су боље ситуирани, па су и заинтересованији за европску причу.