РТ као клон Си-Ен-Ена

„Телевизија РТ, раније позната као Раша тудеј, емитује лоше вести о непријатељима Русије, а добре о њеним савезницима”, оценио је пре неколико дана „Њујорк тајмс”. Информација поприлично одговара реалном стању, али се изоставља можда кључни детаљ – да је РТ настао као имитација најмоћније америчке телевизијске мреже Си-Ен-Ен. Учење о овој телевизији као симболу афективног, ангажованог извештавања већ је постало опште место на светским катедрама за журналистику. Паковање најкомпликованијих глобалних догађања у поједностављену црно-белу матрицу у којој се добри момци боре против лоших у теорији је названо „ефектом Си-Ен-Ена”. Рачуна се на манир гледалишта да углавном не преиспитује контекст и позадину вести, док лака форма само повећава домет површног и поједностављеног новинарства. Стратези у Кремљу, који идеолошки и финансијски стоји иза пројекта РТ, нису одмах схватили да за ефикасну медијску политику нема потребе за „измишљањем рупе на саксији” јер је довољно да само препишу већ осмишљен концепт. Изненађују стога бес и горчина које на Западу изазива успех пројекта РТ, који у суштини није ништа друго него клон Си-Ен-Ена.

„Раша тудеј намењена је многобројној западној публици која жели да верује да су људска права варка и да је демократија привид. Поверујте у то и запитаћете се: Какво право онда ми имамо да критикујемо Путина? Он је макар на свој начин искрен”, пише лондонски „Гардијан”, указујући на најопаснији ефекат који производи РТ.

О запањујућем домету овог медија код гледалаца на Западу најбоље говори статистика: само у Вашингтону гледаност РТ је 13 пута већа него немачког сервиса за иностранство Дојче веле, руске вести редовно прати најмање два милиона Британаца, а прошле године РТ је оборио рекорд на „Јутјубу” као прва телевизија с више од милијарду прегледа.

РТ и Си-Ен-Ен спаја још једна, нимало занемарљива, копча. Вероватно најпрепознатљивије ТВ лице на планети Лари Кинг, после ангажмана на америчком гиганту, постао је трофеј РТ. С „багажом” од 25 година импресивне каријере на Си-Ен-Ену, током које је интервјуисао људе који су одредили курс савременог света, долазак Ларија Кинга на руску телевизију значи много више од пуког преотимања ТВ идентитета. Он је медијска инкарнација краја једног модела у међународним односима, када је свет почео незадрживо да се мења и да се удаљава од униполарне матрице америчке доминације, неприкосновене од завршетка хладног рата. „Најпознатији амерички ТВ новинар је дезертирао и прешао код Руса”, оцењује лондонски „Тајмс”.

Мото „Фајненшел тајмса” да „глобално новинарство високог квалитета захтева инвестиције” могао би, уз ограду када је реч о квалитету, да се примени и на РТ и Си-Ен-Ен. Процењује се да је руска влада од 2005. више него удесетостручила буџет РТ (од 30 милиона долара до најмање 300 милиона), из којег се намирују плате за око 2.500 запослених широм света. Како за „Шпигл” оцењује портпаролка руског премијера Дмитрија Медведева, влада у Москви овај новац доживљава као „добру инвестицију”.

А како и не би, када је РТ успео оно што није могла ни тешка совјетска и потом руска пропагандна машинерија. За релативно кратко време не само да се наметнула као глобални предводник критике Запада, већ је и код дела грађана Европе и Америке покренула механизам несигурности у сопствену изузетност.

Да би пројекат РТ успешно послужио сврси, кључно је име главне уреднице програма на енглеском језику Маргарите Симонјан, коју је 2005. на тај положај поставио Владимир Путин. Премда је у том тренутку имала 25 година (просечна старост свих уредника на РТ је мања од 30), Симонјанова и њен тим направили су чудо. По сопственом признању, њена мисија је да предупреди понављање сценарија из августа 2008, када је Русија у конфликту с Грузијом заправо изгубила медијски рат. Руски тенкови су кренули на југ Кавказа и зауставили се у близини грузијске престонице Тбилсија, а тадашњи председник Михаил Сакашвили (који већ неко време живи у удобном егзилу у Њујорку) појавио се пред камерама и осудио руску агресију. Си-Ен-Ен је емитовао призоре разорених градова оптужујући Русе за разарања, а РТ данас тврди да су снимци кривотворени и да у ствари приказују рушевине из Јужне Осетије после грузијског напада.

„Не постоји објективност”, каже Маргарита Симонјан. „Само приближавање истини са што је могуће више различитих адреса.”

И РТ и Си-Ен-Ен се ових дана сусрећу с реалним проблемима који би могли да омету њихово опојно дејство. Америчка телевизија најавила је да ће се до краја године повући с тржишта у Русији, револтирана законом који прописује да медији у страном власништву који раде на руској територији морају да сведу удео неруског капитала на 20 посто. У акту коју је потписао Путин, Си-Ен-Ен препознаје директан атак на своје интересе али и право Руса да чују причу супротну догмама Кремља. У исто време, РТ је на мети британског регулаторног тела Офком, које јој спочитава пристрасност у извештавању о догађајима у Украјини. Ово тело је саопштило да разуме жељу РТ да приказује „вести из руске перспективе”, али подвлачи да сви медијски извештаји морају да буду непристрасни, „нарочито у случају политички контроверзних питања”.