Здравије јавне финансије тек за три године

Србија тек 2017. године може да рачуна на заустављање раста јавног дуга, што је и основни циљ мера фискалне консолидације, и жртвовања поприличног дела грађана преко опорезованих оплата и пензија.

Тренутно наша државна дуговања прелазе 22 милијарде евра што је нешто мање од 70 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда и грађани створе за годину дана. Према критеријумима Европске уније, презадуженим се сматрају оне земље чија дуговања прелазе 60 одсто.

Домаће законодавство је нешто оштрије и предвиђа да јавни дуг не би смео да пређе 45 одсто БДП-а. Тај праг смо прешли још у време када је министар финансија био Мирко Цветковић. Међутим закон не предвиђа никакве казне за прекршиоце тог прописа.

Питање је, међутим, да ли ће 2017. године моћи да се преокрене тренд раста јавног дуга, јер тада на наплату стижу петогодишње доларске обвезнице у укупном износу од 750 милиона долара. Уз све то, земље које су примениле мере сличне нашим, упркос оштром стезању каиша нису успеле да смање ниво јавног дуга, што је био и основни циљ фискалних консолидација.

Према анализи Фискалног савета, државна дуговања су, у просеку стабилизована, после три године од примена мера за смањење минуса у буџету. Међутим, до пада укупног нивоа задужености још није дошло.

Међународни монетарни фонд у свом последњем извештају предвиђа да ће догодине у већини земаља доћи до пада. Међутим, треба рећи и то да је Фонд, од како је криза кренула, обично кориговао своје прогнозе. Нажалост, у лошијем смеру.

Бранко Дрчелић, директор Управе за јавни дуг, каже за „Политику” да би мере фискалне консолидације и аранжман са ММФ требало томе да допринесу. На питање новинара, да ли ће то бити могуће будући да тада на наплату доспевају петогодишње доларске обвезнице, што ће бити велики терет, Дрчелић одговара:

– Конкретно, те доларске обвезнице Србија 2017. издате су у тренутку када се принос на петогодишње обвезнице САД налазио на историјском минимуму, са купонском стопом од 5,25 одсто, што је за нас представљао оптималан вид задуживања у том моменту. Кад стигну на наплату крајем 2017. године те хартије од вредности ће вероватно бити реемитоване, односно емитоваће се нове обвезнице којим ће старе бити замењене, тако да то неће утицати на повећање стања јавног дуга у 2017. години – објашњава Дрчелић.

Удео јавног дуга у БДП смањиваће се и тако што се очекује и да БДП у међувремену порасте. Структурне реформе које се спроводе, каже Дрчелић, створиће велики потенцијал за привредни раст.

Ипак, према свим релевантним прогнозама, Србију у наредном периоду чекају скромне стопе раста које достижу највише два одсто. Дрчелић каже да се фискалним стратегијама обично предвиђају конзервативније пројекције стопе раста БДП, али да то нас не спречава да радимо на побољшању пословног амбијента.

– Аранжман са ММФ-ом биће нека врста гаранције да ћемо до 2017. успети да зауставимо тренд раста учешћа јавног дуга у БДП – уверен је наш саговорник.

У случају да се обезбеде кредити по повољнијим финансијским условима, један њихов део биће искоришћен и да се превремено отплате кредити узети са већом каматном стопом. Да ли то значи да ће држава онда морати да се задужи по већим каматама, да би покрила дефицит у буџету?

– Не, увек су приоритет буџетске потребе. Дакле, када се примарни дефицит, расходи за камате и доспеле отплате по основу јавног дуга плате, онда ће један део повољних кредита моћи да се искористи за превремену отплату јавног дуга, који је узет по неповољнијим условима.  Овај вид оптимизације структуре јавног дуга утицаће на смањење издатака за камате и тиме ће се додатно допринети фискалној консолидацији у наредном средњорочном периоду – закључује Дрчелић.

У Фискалном савету кажу да је то могуће, али ако држава у наредном трогодишњем периоду уштеди најмање 1,5 милијарди евра и ако не дође до непредвиђених трошкова.