Неће бити отказа за Србе на северу Косова

„Не­ће би­ти от­ка­за за Ср­бе на се­ве­ру Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Функ­ци­о­ни­са­ње при­вре­ме­них ор­га­на на се­ве­ру КиМ ни­је би­ло пред­мет пре­го­во­ра ни при­ли­ком пот­пи­си­ва­ња Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма ни по­сле то­га. На се­ве­ру КиМ спро­ве­де­ни су, на осно­ву Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма, ло­кал­ни из­бо­ри, на ко­ји­ма су иза­бра­ни гра­до­на­чел­ни­ци. Пи­та­ње евен­ту­ал­не ин­те­гра­ци­је рад­ни­ка у ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви у оп­штин­ске струк­ту­ре ко­је би би­ле фор­ми­ра­не у не­ком бу­ду­ћем пе­ри­о­ду ни­је по­кре­та­но у то­ку бри­сел­ских раз­го­во­ра”, твр­ди Мар­ко Ђу­рић, ди­рек­тор вла­ди­не Кан­це­ла­ри­је за Ко­со­во и Ме­то­хи­ју, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли од Но­ве го­ди­не за­и­ста сле­де от­ка­зи за око 2.000 Ср­ба на се­ве­ру Ко­со­ва ко­ји ра­де у ло­кал­ним са­мо­у­пра­ва­ма и пред­у­зе­ћи­ма а фи­нан­си­ра­ју се из ло­кал­них бу­џе­та, и то на осно­ву Бри­сел­ског спо­ра­зу­ма.

У ве­зи са ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је сти­жу из оп­шти­на са се­ве­ра Ко­со­ва да ће оп­штин­ски рад­ни­ци би­ти де­сет­ко­ва­ни по још не­по­зна­тим кри­те­ри­ју­ми­ма, а да ће рад­ни­ци јав­них пред­у­зе­ћа би­ти про­гла­ше­ни за тех­но­ло­шки ви­шак, Ђу­рић пре­ци­зи­ра да „ни­је исти­на да ће до­ћи до от­пу­шта­ња рад­ни­ка у јав­ним ко­му­нал­ним пред­у­зе­ћи­ма, ди­рек­ци­ја­ма, По­ре­ској упра­ви и дру­гим ин­сти­ту­ци­ја­ма на под­руч­ју КиМ”. 

На Ко­со­ву ка­жу да При­шти­на не при­хва­та оп­штин­ске бу­џе­те за сле­де­ћу го­ди­ну, па да сто­га за­пра­во мо­ра да се смањи број за­по­сле­них. Има ли на­чи­на да Вла­да Ср­би­је на­до­ме­сти по­треб­на сред­ства ка­ко љу­ди не би оста­ја­ли без по­сла?

У тек­сту ко­ји је у по­не­де­љак об­ја­вљен у ва­шим но­ви­на­ма ни­је на аде­ква­тан на­чин из­ло­же­на тре­нут­на си­ту­а­ци­ја. Да­кле, има­мо ин­сти­ту­ци­је и ад­ми­ни­стра­ци­ју Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ко­ја у на­ред­ном пе­ри­о­ду оста­је та­ква ка­ква је­сте. Пр­ви пут ове го­ди­не по­сто­ји – по­ред бу­џе­та оп­шти­на, то јест при­вре­ме­них ор­га­на ко­ји се фи­нан­си­ра­ју из бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је – и бу­џет из При­шти­не.

Код гра­до­на­чел­ни­ка ко­ји су иза­бра­ни по Бри­сел­ском спо­ра­зу­му При­шти­на је ин­си­сти­ра­ла да у њи­хов бу­џет бу­ду увр­шће­ни и здрав­ство и про­све­та и њи­хо­ве бро­јке о броју љу­ди ко­је би они др­жа­ли на пла­та­ма. А то су за­пра­во љу­ди ко­ји би би­ли на ду­плим пла­та­ма – и на пла­та­ма Бе­о­гра­да и на пла­та­ма При­шти­не. (Број тих љу­ди је ма­њи од бро­ја оних ко­ји би до­би­ја­ли са­мо пла­ту из Бе­о­гра­да.) Сма­тра­мо да је нео­п­ход­но да се отво­ре раз­го­во­ри са При­шти­ном o бу­ду­ћем функ­ци­о­ни­са­њу ло­кал­не ад­ми­ни­стра­ци­је ка­ко се не би удво­стру­ча­ва­ла сред­ства, да се, не­рет­ко, не би ула­га­ло и из Бе­о­гра­да и из При­шти­не и из ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, за исте про­јек­те, чи­ме се отва­ра про­стор за зло­у­по­тре­бе. Да­кле, спрем­ни смо да са При­шти­ном за­поч­не­мо ди­ја­лог о функ­ци­о­ни­са­њу оп­штин­ских ад­ми­ни­стра­ци­ја, ко­ји ни у ко­јем слу­ча­ју не мо­же да ре­зул­ти­ра от­ка­зи­ма или сма­ње­њем бро­ја рад­них ме­ста за Ср­бе на се­ве­ру Ко­со­ва.  

По­ми­ње се не­ка­кав „бај­пас” за 564 рад­ни­ка, да се за њих пла­те де­ле из по­себ­ног фон­да са де­сет ми­ли­о­на евра. О че­му је реч, је ли то при­хва­тљи­во?

Реч је о то­ме да је При­шти­на по­ку­ша­ва­ла да во­ди пре­го­во­ре са не­ким пред­став­ни­ци­ма ло­кал­них са­мо­у­пра­ва на се­ве­ру о то­ме ка­ко би се пре­мо­сти­ла та раз­ли­ка из­ме­ђу бро­ја пла­та ко­је су они пред­ви­де­ли и бро­ја пла­та ко­је се при­ма­ју из Бе­о­гра­да, да би сви при­ма­ли ду­пле пла­те. Али то ни­су би­ли зва­нич­ни раз­го­во­ри ни­ти је у тим раз­го­во­ри­ма оп­ци­ја би­ла да се би­ло ко­ме уки­да пла­та или пре­ки­да фи­нан­си­ра­ње из Бе­о­гра­да.

У пе­так сте би­ли у Бри­се­лу. Та­мо је са де­ле­га­ци­јом При­шти­не до­го­во­ре­но да се по­се­те зва­нич­ни­ка При­шти­ни и Бе­о­гра­ду од 1. де­цем­бра до­го­ва­ра­ју пре­ко офи­ци­ра за ве­зу, уме­сто Еулек­са, ка­ко је до са­да би­ло. Да ли на тај на­чин офи­ци­ри за ве­зу пре­у­зи­ма­ју за­пра­во не­ка ам­ба­са­дор­ска овла­шће­ња?

При­штин­ски офи­цир за ве­зу је слу­жбе­ник кан­це­ла­ри­је Европ­ске ко­ми­си­је у Бе­о­гра­ду, од­но­сно бе­о­град­ски офи­цир за ве­зу је у ста­ту­су слу­жбе­ни­ка кан­це­ла­ри­је ЕК у При­шти­ни. Они не­ма­ју ни­ка­кав ди­пло­мат­ски ста­тус, ста­тус су­ве­ре­не или не­за­ви­сне др­жа­ве. Њи­хо­ва уло­га је да олак­ша­ју ко­му­ни­ка­ци­ју, без фор­мал­но­сти, из­ме­ђу при­вре­ме­них ин­сти­ту­ци­ја са­мо­у­пра­ве и цен­трал­не вла­де у Бе­о­гра­ду.

Су­шти­на је у то­ме да то за нас ни­је ам­ба­са­да, не­го по­кра­јин­ска ин­сти­ту­ци­ја. Ми ће­мо у бу­дућ­но­сти кон­так­ти­ра­ти не са­мо са офи­ци­ром за ве­зу. Кон­так­ти­ра­ће­мо и са свим по­кра­јин­ским ми­ни­стар­стви­ма. Уоста­лом, сва­ког да­на смо у ко­му­ни­ка­ци­ји и са на­ших де­сет по­кра­јин­ских по­сла­ни­ка. Наш трет­ман ин­сти­ту­ци­ја по­кра­ји­не не до­во­ди се у пи­та­ње, за нас су то ин­сти­ту­ци­је по­кра­ји­не и ни­шта дру­го. 

Из­ја­ви­ли сте у Бри­се­лу да се раз­го­ва­ра­ло о де­би­ро­кра­ти­за­ци­ји жи­во­та гра­ђа­на и да сте се до­та­кли те­ме оси­гу­ра­ња мо­тор­них во­зи­ла. Мо­же­те ли то де­таљ­ни­је да об­ја­сни­те?

У овом тре­нут­ку љу­ди ко­ји же­ле да пу­ту­ју из цен­трал­не Ср­би­је пре­ко Мер­да­ра и дру­гих ад­ми­ни­стра­тив­них пре­ла­за на КиМ, и обр­ну­то, они ко­ји има­ју ре­ги­стар­ске та­бли­це ко­је су из­да­те од стра­не по­кра­јин­ских ин­сти­ту­ци­ја ко­ји на­ме­ра­ва­ју да пу­ту­ју кроз цен­трал­ну Ср­би­ју, мо­ра­ју оси­гу­ра­ва­ју­ћим дру­штви­ма да пла­ћа­ју од­ре­ђе­не из­но­се оси­гу­ра­ња. На при­мер, ако има­те ре­ги­стар­ске та­бли­це из При­шти­не ко­је су из­да­ле по­кра­јин­ске ин­сти­ту­ци­је и же­ли­те да пу­ту­је­те у Бе­о­град, мо­ра­те да пла­ти­те 110 евра за не­де­љу да­на. И обр­ну­то. Наш циљ је да у до­го­во­ру са при­штин­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма про­на­ђе­мо на­чин да гра­ђа­ни бу­ду ово­га рас­те­ре­ће­ни, јер по­сто­ји мно­го гра­ђа­на обе на­ци­о­нал­но­сти, и са јед­не и са дру­ге стра­не ад­ми­ни­стра­тив­не ли­ни­је, ко­ји тр­пе због ово­га, а је­ди­ни ко­ји про­фи­ти­ра­ју из ова­кве си­ту­а­ци­је је­су оси­гу­ра­ва­ју­ћа дру­штва.