Институт за воћарство зајми саднице

Чачак – Иако је за предстојећу продајну сезону у Институту за воћарство у Чачку окалемљено 120.000 дрвенастих садница воћа и одгајено још 250.000 младара малине и купине, ова кућа готово да нема шта да понуди купцима. Дрвенасте саднице уништио је град па нису за продају, док је готово комплетну производњу малина откупила општина Пријепоље.

Седамдесетих, у расадницима Института гајено је по 700.000 дрвенастих и два милиона јагодастих садница у сезони. Ово је први пут од оснивања (1946) да је производња осетно смањена.

– Као и сваке јесени, воћари по навици траже саднице од нас па смо, ради продаје, позајмили једну малу количину од „Расадник комерца” из Младеновца. Гарантујемо њихов квалитет, али све наше купце обавештавамо ко их је произвео – каже за „Политику” инжењер Бранко Јовановић, руководилац расадничке производње у Институту за воћарство у Чачку.

Он објашњава да је реч о 5.000 садница, а цене су исте као лане: јабука 250, крушка 270, виљамовка на посреднику 320, дуња 260 и 360 у зависности од сертификације, шљиве 300 и брескве 270 динара. Кајсије, трешње и вишње појевтиниле су са 380 на 300 динара, због пада куповне снаге. Цена ораха је 1.800 динара за садницу, леске 200 и 300, једногодишње и двогодишње. Купину из свог расадника Институт продаје за 120, а малине „виламет” и „микер” по 50 динара, али расположиве количине довољне су тек за неколико хектара, пошто на један иде од 12.000 до 15.000 биљака.

Тако се први пут у веку догодило да чачанске сорте шљива, које су измишљене и створене управо у овој установи и одмах постале познате у свету, Институт мора да набавља у Младеновцу.

– На свих пет наших растила, у Чачку, Љубићу, Прељини, Мрчајевцима и Атеници, обрушио се град и то два пута, у јуну и јулу. Иако је током вегетације, контролом Министарства пољопривреде, утврђено да је тај материјал здравствено исправан, по важећем правилнику не можемо да га пустимо у промет због механичких оштећења. На наше инсистирање, Министарство је ипак одобрило да преберемо све саднице и неоштећене ипак ставимо у промет – вели саговорник.

Јовановић, међутим, истиче да тај накнадни посао захтева много труда и времена, а оно што се спаси може да буде понуђено купцима тек следеће године. Комисија коју је образовао Институт прегледала је оштећене расаднике и проценила да се може сматрати исправним тек 10.000 од укупно 120.000 садница. Штета је, по једноставној рачуници, већа од 250.000 евра, а Јовановић истиче да је део био осигуран, па додаје:

– Још неке расаднике у овом крају затекла је иста судбина. Зато смо одлучили да следеће године, из средстава Института, поставимо заштитне мреже у нашим растилима.

Неупоредиво боље прилике су у послу са садницама малина, само што је тражња већа од понуде. Расадник чачанског Института, на брду Град код Косјерића, производи најбоље саднице малина у Србији а пролетос је на истом месту посађен и нови матичњак од 15.000 биљака, увезен из Швајцарске.

На том брду, Институт има три старија матичњака малина, један од седам година који већ излази, један од пет и трећи од четири лета.

– У њима је за ову сезону одгајено око 170.000 садница, али је 120.000 одмах продато општини Пријепоље. За њих, као најављене и познате купце, који са нама сарађују четири године, цена је била 45 динара. Колико ми је познато они ће то бесплатно поделити својим мештанима, вероватно по 2.000 садница групи од 60 малинара. И општине Косјерић и Владичин Хан тражиле су од нас велике количине садница малина, али нисмо могли да им изађемо у сусрет – рекао нам је Бранко Јовановић.