Протест су изнели мали адвокати

Да ли је професор Тодор Куљић покушао да дубље уђе у разлоге протеста адвоката и установи ко је заправо највећа жртва?

Ако му је жеља била да се критички осврне на изопачене вредности капитализма и да протест адвоката прикаже као акт искључиво мотивисан захтевима профита, без улажења у суштину проблема и сагледавања свих битних чињеница, бојим се да је дошао до дијаметрално супротних закључака, гледано чак и кроз идеолошку призму.

У доба социјализма, за разлику од земаља источног блока, СФРЈ је имала независну адвокатуру која се пред судовима и другим телима те државе борила за повређена права радника-самоуправљача, сељака, интелектуалаца (памтимо поделу на поштену и ону другу интелигенцију) и старала се о многобројним имовинским правима својих клијената.

Обнављањем вишестраначја и „демократског” друштва адвокатура није добила никаква већа права од оних које је имала у социјализму. Због познатих околности, дошло је до великог прилива представника сродних професија у наше редове. Адвокатура је тражила да се ограничи пријем применом принципа нумерус клаусус (затворен број) но, такав захтев је, за разлику од бележника, одбијен с образложењем да је противуставан.

Поставља се питање како то да се новоусвојеним прописима ограничавају права адвокатуре и грађана, која постоје у демократским правним системима, а сада су пренета једном лимитираном броју предузетника који своју професију обављају ради стицања профита?

Јавни бележник представља вољу државе, а адвокат вољу грађанина или правног лица. Постоји, дакле, јасно разграничење, што ствара могућност комплементарности, а не преклапања овлашћења. Обичан грађанин који нема новца за адвоката имао је могућност да се до краја августа ове године обрати одељењу бесплатне правне помоћи при свакој општини или пак сам да састави потребну исправу и овери је у суду уз знатно нижу таксу од оне која је сада обавезна пред бележником.

И то је, по мом скромном мишљењу, један од кључних разлога због којих су адвокати, као изузетно индивидуалистички еснаф, остварили такав степен јединства у овом протесту. Постојање, како их професор Куљић назива – штрајкбрехера, своди се на један миноран број, за многе чак изненађујуће мали, имајући у виду све што је пратило протест.

Кад већ говори о виктимолошком аспекту, да ли је поштовани професор поставио питање шта је обичан грађанин добио увођењем бележничког система? Између осталог, потребна му је додатна гомила докумената коју ранија вишедеценијска пракса није познавала (стандард успостављен на основу „инструкције” Јавнобележничке коморе). Прибављање тих докумената захтева додатно трошење времена и новца за таксе. Тражени су чак и изводи из матичних књига рођених не би ли се тако видело да ли постоји уписано какво ограничење пословне способности. Грађанину је сужена могућност избора, притом су таксе знатно више, а осим таксе плаћа се и ПДВ (као крајњи корисник, грађанин га једино и плаћа).

Долазимо на терен зарада. Адвокатура данас битише у изузетно суровим тржишним условима где више од 90 одсто адвоката једва саставља крај с крајем, а врло мали број остварује веома високе зараде. Јавни бележници су добили изузетна овлашћења, већа него што их имају судије ванпарничних одељења. Број бележника је, за разлику од адвокатуре, лимитиран по већ означеном принципу нумерус клаусус.За разлику од адвоката, код бележника попуста нема, реч „бадава” не постоји.

Али овде није реч о сукобу на релацији адвокати против бележника.Адвокатинису наплаћивали судске таксе за овере. То је био посао судова. Сада је то овлашћење пренето на бележнике.

Куљић истиче „процесну угроженост сиромашних”. Међутим, његов страх за сиромашне и јесте у директној вези с једним од кључних разлога адвокатске обуставе рада. Овај протест су изнели пре свега „мали” адвокати, они који састављају крај с крајем и боре се поштено за своју кору хлеба. Управо ти адвокати, који углавном заступају грађане скромних материјалних могућности, нестали би у оркану неолибералног укрупњавања субјеката. Стварањем „великих” канцеларија и нестајањем „малих” адвоката, нестала би могућност пружања адвокатских услуга по ниским ценама. Разумљив је страх многих адвоката да ће драматичним повећањем намета и сужавањем обима посла доћи до наведених тржишних укрупњавања и њиховог нестајања са тржишта адвокатских услуга.

Адвокат