Protest su izneli mali advokati

Da li je profesor Todor Kuljić pokušao da dublje uđe u razloge protesta advokata i ustanovi ko je zapravo najveća žrtva?

Ako mu je želja bila da se kritički osvrne na izopačene vrednosti kapitalizma i da protest advokata prikaže kao akt isključivo motivisan zahtevima profita, bez ulaženja u suštinu problema i sagledavanja svih bitnih činjenica, bojim se da je došao do dijametralno suprotnih zaključaka, gledano čak i kroz ideološku prizmu.

U doba socijalizma, za razliku od zemalja istočnog bloka, SFRJ je imala nezavisnu advokaturu koja se pred sudovima i drugim telima te države borila za povređena prava radnika-samoupravljača, seljaka, intelektualaca (pamtimo podelu na poštenu i onu drugu inteligenciju) i starala se o mnogobrojnim imovinskim pravima svojih klijenata.

Obnavljanjem višestranačja i „demokratskog” društva advokatura nije dobila nikakva veća prava od onih koje je imala u socijalizmu. Zbog poznatih okolnosti, došlo je do velikog priliva predstavnika srodnih profesija u naše redove. Advokatura je tražila da se ograniči prijem primenom principa numerus klausus (zatvoren broj) no, takav zahtev je, za razliku od beležnika, odbijen s obrazloženjem da je protivustavan.

Postavlja se pitanje kako to da se novousvojenim propisima ograničavaju prava advokature i građana, koja postoje u demokratskim pravnim sistemima, a sada su preneta jednom limitiranom broju preduzetnika koji svoju profesiju obavljaju radi sticanja profita?

Javni beležnik predstavlja volju države, a advokat volju građanina ili pravnog lica. Postoji, dakle, jasno razgraničenje, što stvara mogućnost komplementarnosti, a ne preklapanja ovlašćenja. Običan građanin koji nema novca za advokata imao je mogućnost da se do kraja avgusta ove godine obrati odeljenju besplatne pravne pomoći pri svakoj opštini ili pak sam da sastavi potrebnu ispravu i overi je u sudu uz znatno nižu taksu od one koja je sada obavezna pred beležnikom.

I to je, po mom skromnom mišljenju, jedan od ključnih razloga zbog kojih su advokati, kao izuzetno individualistički esnaf, ostvarili takav stepen jedinstva u ovom protestu. Postojanje, kako ih profesor Kuljić naziva – štrajkbrehera, svodi se na jedan minoran broj, za mnoge čak iznenađujuće mali, imajući u vidu sve što je pratilo protest.

Kad već govori o viktimološkom aspektu, da li je poštovani profesor postavio pitanje šta je običan građanin dobio uvođenjem beležničkog sistema? Između ostalog, potrebna mu je dodatna gomila dokumenata koju ranija višedecenijska praksa nije poznavala (standard uspostavljen na osnovu „instrukcije” Javnobeležničke komore). Pribavljanje tih dokumenata zahteva dodatno trošenje vremena i novca za takse. Traženi su čak i izvodi iz matičnih knjiga rođenih ne bi li se tako videlo da li postoji upisano kakvo ograničenje poslovne sposobnosti. Građaninu je sužena mogućnost izbora, pritom su takse znatno više, a osim takse plaća se i PDV (kao krajnji korisnik, građanin ga jedino i plaća).

Dolazimo na teren zarada. Advokatura danas bitiše u izuzetno surovim tržišnim uslovima gde više od 90 odsto advokata jedva sastavlja kraj s krajem, a vrlo mali broj ostvaruje veoma visoke zarade. Javni beležnici su dobili izuzetna ovlašćenja, veća nego što ih imaju sudije vanparničnih odeljenja. Broj beležnika je, za razliku od advokature, limitiran po već označenom principu numerus klausus.Za razliku od advokata, kod beležnika popusta nema, reč „badava” ne postoji.

Ali ovde nije reč o sukobu na relaciji advokati protiv beležnika.Advokatinisu naplaćivali sudske takse za overe. To je bio posao sudova. Sada je to ovlašćenje preneto na beležnike.

Kuljić ističe „procesnu ugroženost siromašnih”. Međutim, njegov strah za siromašne i jeste u direktnoj vezi s jednim od ključnih razloga advokatske obustave rada. Ovaj protest su izneli pre svega „mali” advokati, oni koji sastavljaju kraj s krajem i bore se pošteno za svoju koru hleba. Upravo ti advokati, koji uglavnom zastupaju građane skromnih materijalnih mogućnosti, nestali bi u orkanu neoliberalnog ukrupnjavanja subjekata. Stvaranjem „velikih” kancelarija i nestajanjem „malih” advokata, nestala bi mogućnost pružanja advokatskih usluga po niskim cenama. Razumljiv je strah mnogih advokata da će dramatičnim povećanjem nameta i sužavanjem obima posla doći do navedenih tržišnih ukrupnjavanja i njihovog nestajanja sa tržišta advokatskih usluga.

Advokat