НСА и даље без контроле

Америчка тајна служба и даље ће шпијунирати милионе грађана који немају никакве везе са тероризмом јер је управо пропао покушај појединих законодаваца да измене закон и делимично зауздају Националну безбедносну агенцију (НСА).

Готово годину и по дана након што је узбуњивач Едвард Сноуден обелоданио да НСА масовно надгледа комуникације у САД и иностранству, Сенат је блокирао расправу о реформи ове службе. Да је усвојен такозвани Закон о америчкој слободи агентима би наметнуо правило да морају да имају судски налог за сваки појединачни телефонски разговор који желе да анализирају. Према садашњим правилима, НСА има неограничену слободу да забележи дужину и време било ког телефонског разговора у земљи као и податке о томе ко је кога звао. Сноуден је открио да у пракси то значи да агенција анализира податке милиона људи за које нема никаквих доказа да су повезани са терористима.

Реформа је била предлог Демократске странке и уживала је подршку председника Барака Обаме, телекомуникационих компанија и заговорника права на приватност. Демократе имају просту већину у горњем дому Конгреса, али нису успели да сакупе двотрећинску већину потребну за покретање процедуре у Сенату јер је већина републиканаца била против. Они ће у јануару стећи надмоћ у Сенату јер су на изборима раније овог месеца победили у оба дома Конгреса. Противници реформи сматрају да би нови закон био „поклон терористима” иако се на основу докумената које је Сноуден дотурио новинарима види да тајна служба није спречила ниједан терористички напад прислушкивањем грађана.

„Не дао бог да се сутра пробудимо и чујемо вест да је Исламска држава Ирака и Леванта у САД”, преноси „Хафингтон пост” речи сенатора Марка Рубија о томе зашто је против реформе НСА.

Међутим, могуће је да ће се заговорници масовног надгледања комуникација врло брзо покајати што су „сахранили” нови закон јер он није био тако либералан као што заговорници права на приватност желе. Он јесте тражио више транспарентности у раду тајног суда који потписује различита одобрења за надзор комуникација (Суд за надгледање страних обавештајних података), али је и продужио важење одредбе спорног Бушовог закона на основу које НСА има право да прати телефонске позиве.

Такозвани Патриотски закон, донет после терористичких напада 11. септембра 2001. године, садржи члан који је НСА омогућавао упаде у разговоре, али чије важење истиче средином следеће године. То значи да ће заговорници метода ове агенције морати да прикупе већину у оба дома Конгреса да би спасли овај програм. У случају да не буде продужено важење ових одредби, судови би праксу НСА вероватно почели да проглашавају незаконитом па не би било места ни за судске налоге. ФБИ ће такође изгубити право да прикупља масу података на први знак сумње да је неко повезан са шпијунирањем или тероризмом.

И поред тога што су гласови у Сенату овај пут били јасно подељени на републиканске и демократске, ове странке често немају јединствен став о питању кршења права на приватност. Републиканац Ренд Пол није хтео да подржи иницијативу демократа јер она омогућава даље важење контроверзног члана Патриотског закона којем се противио од почетка. Са друге стране, демократкиња Дајен Фајенстајн је гласала за доношење новог акта који би делимично умањио моћ НСА само зато што он не би довео у питање Патриотски закон.

Демократска странка није успела да „прогура” овај закон, али јој је, ипак, прошло за руком да у последњим данима владавине у Сенату спречи усвајање једног другог закона, оног о изградњи америчко-канадског нафтовода. Председник Обама и еколошке групе противе се „Кистоуну”, кроз који би ка Мексичком заливу дневно текло више од 800.000 барела канадске нафте, јер сматрају да би пројекат нанео велику штету животној средини. Осим тога, критичари упозоравају и на слаб квалитет канадске нафте. Заговорници ове идеје су указивали да би изградња нафтовода омогућила отварање нових радних места. Републиканци ће имати прилику да у новом сазиву Конгреса изгласају закон о „Кистоуну”, али је Обама већ најавио вето.