NSA i dalje bez kontrole

Američka tajna služba i dalje će špijunirati milione građana koji nemaju nikakve veze sa terorizmom jer je upravo propao pokušaj pojedinih zakonodavaca da izmene zakon i delimično zauzdaju Nacionalnu bezbednosnu agenciju (NSA).

Gotovo godinu i po dana nakon što je uzbunjivač Edvard Snouden obelodanio da NSA masovno nadgleda komunikacije u SAD i inostranstvu, Senat je blokirao raspravu o reformi ove službe. Da je usvojen takozvani Zakon o američkoj slobodi agentima bi nametnuo pravilo da moraju da imaju sudski nalog za svaki pojedinačni telefonski razgovor koji žele da analiziraju. Prema sadašnjim pravilima, NSA ima neograničenu slobodu da zabeleži dužinu i vreme bilo kog telefonskog razgovora u zemlji kao i podatke o tome ko je koga zvao. Snouden je otkrio da u praksi to znači da agencija analizira podatke miliona ljudi za koje nema nikakvih dokaza da su povezani sa teroristima.

Reforma je bila predlog Demokratske stranke i uživala je podršku predsednika Baraka Obame, telekomunikacionih kompanija i zagovornika prava na privatnost. Demokrate imaju prostu većinu u gornjem domu Kongresa, ali nisu uspeli da sakupe dvotrećinsku većinu potrebnu za pokretanje procedure u Senatu jer je većina republikanaca bila protiv. Oni će u januaru steći nadmoć u Senatu jer su na izborima ranije ovog meseca pobedili u oba doma Kongresa. Protivnici reformi smatraju da bi novi zakon bio „poklon teroristima” iako se na osnovu dokumenata koje je Snouden doturio novinarima vidi da tajna služba nije sprečila nijedan teroristički napad prisluškivanjem građana.

„Ne dao bog da se sutra probudimo i čujemo vest da je Islamska država Iraka i Levanta u SAD”, prenosi „Hafington post” reči senatora Marka Rubija o tome zašto je protiv reforme NSA.

Međutim, moguće je da će se zagovornici masovnog nadgledanja komunikacija vrlo brzo pokajati što su „sahranili” novi zakon jer on nije bio tako liberalan kao što zagovornici prava na privatnost žele. On jeste tražio više transparentnosti u radu tajnog suda koji potpisuje različita odobrenja za nadzor komunikacija (Sud za nadgledanje stranih obaveštajnih podataka), ali je i produžio važenje odredbe spornog Bušovog zakona na osnovu koje NSA ima pravo da prati telefonske pozive.

Takozvani Patriotski zakon, donet posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, sadrži član koji je NSA omogućavao upade u razgovore, ali čije važenje ističe sredinom sledeće godine. To znači da će zagovornici metoda ove agencije morati da prikupe većinu u oba doma Kongresa da bi spasli ovaj program. U slučaju da ne bude produženo važenje ovih odredbi, sudovi bi praksu NSA verovatno počeli da proglašavaju nezakonitom pa ne bi bilo mesta ni za sudske naloge. FBI će takođe izgubiti pravo da prikuplja masu podataka na prvi znak sumnje da je neko povezan sa špijuniranjem ili terorizmom.

I pored toga što su glasovi u Senatu ovaj put bili jasno podeljeni na republikanske i demokratske, ove stranke često nemaju jedinstven stav o pitanju kršenja prava na privatnost. Republikanac Rend Pol nije hteo da podrži inicijativu demokrata jer ona omogućava dalje važenje kontroverznog člana Patriotskog zakona kojem se protivio od početka. Sa druge strane, demokratkinja Dajen Fajenstajn je glasala za donošenje novog akta koji bi delimično umanjio moć NSA samo zato što on ne bi doveo u pitanje Patriotski zakon.

Demokratska stranka nije uspela da „progura” ovaj zakon, ali joj je, ipak, prošlo za rukom da u poslednjim danima vladavine u Senatu spreči usvajanje jednog drugog zakona, onog o izgradnji američko-kanadskog naftovoda. Predsednik Obama i ekološke grupe protive se „Kistounu”, kroz koji bi ka Meksičkom zalivu dnevno teklo više od 800.000 barela kanadske nafte, jer smatraju da bi projekat naneo veliku štetu životnoj sredini. Osim toga, kritičari upozoravaju i na slab kvalitet kanadske nafte. Zagovornici ove ideje su ukazivali da bi izgradnja naftovoda omogućila otvaranje novih radnih mesta. Republikanci će imati priliku da u novom sazivu Kongresa izglasaju zakon o „Kistounu”, ali je Obama već najavio veto.