Добар берићет, мала зарада

Зрењанин – Ратари средњег Баната ове године могу да буду задовољни. Остварен је добар берићет, а с обзиром на кишну годину, важно је што је успешно и скинут с њива. То се посебно односи на кукуруз где су постигнути рекордни приноси. Најпозитивнија последица за грађане је очекивана стабилност у ценама хране. Ипак, ефекти у укупној пољопривредној производњи ни издалека неће бити потпуни због лошег стања у сточарству. Најпре због неконтролисаног увоза меса.

Према речима агронома Михајла Јахуре из Регионалне привредне коморе Зрењанин производња у аграру на овом подручју остварена је у условима које су карактерисали мале количине падавина у ванвегетацијском периоду и велика влага у време раста биљака. Приноси пшенице су нешто скромнији него прошле године када је жетва била рекордна, а род свеједно омогућава тржне вишкове и извоз. И сунцокрета је мање, али су резултати много бољи од вишегодишњег просека. Честе кише нарочито су погодовале соји и шећерној репи, где је род већи од просека за 74, односно 78 одсто.

Највећи ефекти очекују се од кукуруза који се овде последњих година сеје на чак око 80.000 хектара и најзаступљенија је култура. Овогодишњи принос од осам тона по хектару највећи је од 1976, од како се у Комори редовно прате резултати жетве.–У том периоду само два пута род је био нешто већи од 7 тона, истиче Михајло Јахура. Он закључује да ће, рачунајући по ценама из средине прошлог месеца које се до данас нису мењале, пољопривредни произвођачи на основним ратарским културама зарадити 16 процената више него прошле године.

Жарко Галетин, директор Продуктне берзе у Новом Саду, констатује да Србија у текућој години бележи такође веома добре производне резултате. – Пшеница са приносом од око 2,68 и кукуруз са процењеним родом од око 5,73 милиона тона, не само да ће сасвим задовољити потребе домаће тражње, већ ће и отворити добре извозне перспективе. Пшеница ће нам ове године донети рекордан извоз, док се кукуруз по подацима о извозу у октобру и новембру, дефинитивно опоравља од свог потпуног тржишног краха прошле године, што наше извознике полако враћа на престижну позицију референтних извозника не само у региону, већ и шире, сматра Галетин. На међународном тржишту стање је нешто неизвесније и то пре свега због ситуације у Украјини, другом највећем извознику кукуруза и шестом извознику пшенице у свету.

Ипак Галетин на сајту Продуктне берзе истиче да је сасвим извесно да ће до следеће  жетве бити период стабилних цена и да цене пољопривредне берзанске робе у Србији неће бити генератор раста трошкова живота или инфлације. –Зашто не констатовати тако значајну ствар да је Србија једна од ретких која спада у ред увозно независних држава од стратешки важне робе као што су житарице и уљарице. Управо та околност даје моћан алат државној политици да у великој мери управља трошковима хране на добробит целе нације, закључује Жарко Галетин.

Међутим, у зрењанинској Комори кажу да наша држава треба да жали што овакав род, пре свега кукуруза, као стратешког производа неће бити ни изблиза искоришћен. Најрационалније је када секористи за производњу сточне хране,а онда за исхрану стоке, па би могли да извозимо месо, односно готову храну што је најисплативије. То код нас није могуће, јер једноставно нема сточарства, односно оно је на ниским гранама. Као главни разлог овде наводе дугогодишњу појаву слободног увоза меса. Наши месопрерађивачи увозе смрзнуто месо коме је у ЕУ рок пола године, а код нас годину дана. Кад му тамо истекне рок оно се купује по багателним ценама, увози у нашу земљу и (не)прерађено продаје далеко скупље.Није проблем само у томе што неко у ланцу остварује енормну зараду, већ је реч о нелојалној конкуренцији због које наши сточари пропадају.