Dobar berićet, mala zarada

Zrenjanin – Ratari srednjeg Banata ove godine mogu da budu zadovoljni. Ostvaren je dobar berićet, a s obzirom na kišnu godinu, važno je što je uspešno i skinut s njiva. To se posebno odnosi na kukuruz gde su postignuti rekordni prinosi. Najpozitivnija posledica za građane je očekivana stabilnost u cenama hrane. Ipak, efekti u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji ni izdaleka neće biti potpuni zbog lošeg stanja u stočarstvu. Najpre zbog nekontrolisanog uvoza mesa.

Prema rečima agronoma Mihajla Jahure iz Regionalne privredne komore Zrenjanin proizvodnja u agraru na ovom području ostvarena je u uslovima koje su karakterisali male količine padavina u vanvegetacijskom periodu i velika vlaga u vreme rasta biljaka. Prinosi pšenice su nešto skromniji nego prošle godine kada je žetva bila rekordna, a rod svejedno omogućava tržne viškove i izvoz. I suncokreta je manje, ali su rezultati mnogo bolji od višegodišnjeg proseka. Česte kiše naročito su pogodovale soji i šećernoj repi, gde je rod veći od proseka za 74, odnosno 78 odsto.

Najveći efekti očekuju se od kukuruza koji se ovde poslednjih godina seje na čak oko 80.000 hektara i najzastupljenija je kultura. Ovogodišnji prinos od osam tona po hektaru najveći je od 1976, od kako se u Komori redovno prate rezultati žetve.–U tom periodu samo dva puta rod je bio nešto veći od 7 tona, ističe Mihajlo Jahura. On zaključuje da će, računajući po cenama iz sredine prošlog meseca koje se do danas nisu menjale, poljoprivredni proizvođači na osnovnim ratarskim kulturama zaraditi 16 procenata više nego prošle godine.

Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu, konstatuje da Srbija u tekućoj godini beleži takođe veoma dobre proizvodne rezultate. – Pšenica sa prinosom od oko 2,68 i kukuruz sa procenjenim rodom od oko 5,73 miliona tona, ne samo da će sasvim zadovoljiti potrebe domaće tražnje, već će i otvoriti dobre izvozne perspektive. Pšenica će nam ove godine doneti rekordan izvoz, dok se kukuruz po podacima o izvozu u oktobru i novembru, definitivno oporavlja od svog potpunog tržišnog kraha prošle godine, što naše izvoznike polako vraća na prestižnu poziciju referentnih izvoznika ne samo u regionu, već i šire, smatra Galetin. Na međunarodnom tržištu stanje je nešto neizvesnije i to pre svega zbog situacije u Ukrajini, drugom najvećem izvozniku kukuruza i šestom izvozniku pšenice u svetu.

Ipak Galetin na sajtu Produktne berze ističe da je sasvim izvesno da će do sledeće  žetve biti period stabilnih cena i da cene poljoprivredne berzanske robe u Srbiji neće biti generator rasta troškova života ili inflacije. –Zašto ne konstatovati tako značajnu stvar da je Srbija jedna od retkih koja spada u red uvozno nezavisnih država od strateški važne robe kao što su žitarice i uljarice. Upravo ta okolnost daje moćan alat državnoj politici da u velikoj meri upravlja troškovima hrane na dobrobit cele nacije, zaključuje Žarko Galetin.

Međutim, u zrenjaninskoj Komori kažu da naša država treba da žali što ovakav rod, pre svega kukuruza, kao strateškog proizvoda neće biti ni izbliza iskorišćen. Najracionalnije je kada sekoristi za proizvodnju stočne hrane,a onda za ishranu stoke, pa bi mogli da izvozimo meso, odnosno gotovu hranu što je najisplativije. To kod nas nije moguće, jer jednostavno nema stočarstva, odnosno ono je na niskim granama. Kao glavni razlog ovde navode dugogodišnju pojavu slobodnog uvoza mesa. Naši mesoprerađivači uvoze smrznuto meso kome je u EU rok pola godine, a kod nas godinu dana. Kad mu tamo istekne rok ono se kupuje po bagatelnim cenama, uvozi u našu zemlju i (ne)prerađeno prodaje daleko skuplje.Nije problem samo u tome što neko u lancu ostvaruje enormnu zaradu, već je reč o nelojalnoj konkurenciji zbog koje naši stočari propadaju.