Саша Димитријевић: Меси српске карикатуре

НИШ – Нишки карикатуриста Саша Димитријевић награђен је првом наградом публике на хрватском „Оскар фесту” одржаном на Цресу и Лошињу, на коме су учествовали аутори из 35 земаља са укупно 139 радова.

Тема фестивала била је „Фудбал на пустом острву”, а на тој манифестацији о наградама одлучују посетиоци својим гласовима.

Када је Саша 2012. године за месец дана примио три интернационалне награде (Украјина, Хрватска, Иран), колеге су га прозвале „Меси српске карикатуре”.

Ове године Саши је ова из Хрватске четврта награда по реду која допуњује збир од укупно око 60 награда за карикатуру, од којих је више од 40 иностраних.

„Карикатура је кратки филм, а карикатуриста је и сценариста, и сниматељ, и расветљивач, и режисер - он је све”, рекао је Танјугу Димитријевић.

То је вид визуелизације неког проблема или неке појаве коју ја коментаришем кроз цртеж на свој начин, додаје он.

„То је уметников поглед на свет, оштрији или блажи. Ја сам по природи оштар, па моје карикатуре у листу 'Народне новине' где радим носе назив народне карикатуре”, прича Саша.

Он објашњава да је за доброг карикатуристу потребно да он проживљава судбину народа.

„Не можете да говорите о проблемима градског превоза, ако на посао идете својим колима”, додаје Саша.

Политика је уско повезана са карикатуром, наводи Саша који се бави дневнополитичким појавама и политичарима саветује, ако мисле да буду озбиљни, да морају да имају за своје саветнике карикатуристу, али и сатиричара, па и афористичара.

„У Србији има пуно посла за карикатуристу”, каже Саша и напомиње да неки његови радови настали пре 10 година јесу и дан-данас актуелни.

Посебно су му интересантне реакције на друштвеним мрежама, на којима се налазе његови радови, из бивших југословенских република.

„Оно што важи код нас, важи и за њих. И код њих је скупа струја, и код њих је корупција”, објашњава нишки карикатуриста који прати те реакције, али и које, према његовој оцени, нису увек мерило да ће оне најпосећеније бити и награђене.

Он каже да је професионално бављење карикатуром велика авантура, а „Златни Пјер” био је охрабрење да се одлучи на такав корак 2003. године.

Његово учешће на конкурсима 2001. године почело је на неубичајен начин. Тада је радио на телефонској централи на нишком аеродрому. Јавио се Крагујевчанин који је тражио сина војника. Саша је начуо за крагујевачки конкурс, али није знао за адресу.

Замолио је, више у шали, позиваоца да се распита за адресу ако може, а он ће наћи сина војника.

Човек се јавио са адресом, ја сам послао рад и победио, подсећа се Саша и саветује да човек треба да ради оно што најбоље уме.

Он додаје да сваки озбиљан лист треба да има карикатуристу, а његови радови који су увек на шестој страни „Народних новина”, каже да су „таксена марка у новинама”.