Војна авантура ЕУ у Чаду

Француски војни гарнизон на истоку Чада: 500 командоса који се већ двадесетак година смењују на стратешком раскршћу путева ка Атлантику и Црвеном мору добиће ових дана у комшилуку групу наоружаних војника из Аустрије. Контроверзном одлуком ЕУ, бриселска фамилија кренула је јуче са распоређивањем 3.500 војника на четири локације у срцу Сахаре: у Чаду и Централноафричкој Републици дуж њихових граница са суданском провинцијом Дарфур.

Зацртана да траје годину дана, по званичној цени од 176 милиона евра, мисија ЕУ јединствена је у историји, будући да први пут војни одреди бриселске фамилије (из укупно 14 држава) наступају раме уз раме уз полицијске снаге УН и то са далеко већим безбедњачким овлашћењима од мировних јединица Светске организације.

Војна мисија ЕУ–УН у Сахари чедо је дипломатске упорности и финансијске издашности Француске, иначе бившег колонијалног управника Чада и Централноафричке Републике. Ке д’Орсеј је лане – први међу дипломатијама развијеног света – увидео да Судан не попушта пред захтевима да дозволи распоређивање „плавих шлемова” у Дарфуру, регији где иначе већ пет година бесни грађански рат. Чињеницу да су стотине хиљада избеглица из Дарфура прешле у Чад и Централноафричку Републику Париз је искористио као платформу да у ЕУ и у УН предложи слање мировних мисија у Чад и Централноафричку Републику.

Пуковник Идрис Деби, лидер Чада и дугогодишњи миљеник званичног Париза, у први мах је глатко одбио понуду распоређивања 300 полицајаца УН на истоку земље: регије у којој осим избегличких логора и француских војних постаја бујају војни логори огорчених противника режима у Нџамени.

Понуду француског председника Николе Саркозија да ЕУ упути чак 12.000 војника на исток Чада, пуковник Деби је оштро одбацио. Одлучна да ојача утицај француске и европске дипломатије у делу Сахаре где се САД и Кина отворено такмиче за утицај у домену истраживања нафте, уранијума и дијаманата, Француска је вршила притисак на Брисел да одобри војну мисију за Чад и Централноафричку Републику. У међувремену, генерални секретар УН Бан Ки Мун је прихватио, да кад већ преговори са Суданом о мировној мисији за Дарфур не иду глатко, мировна и хуманитарна мисија УН и ЕУ у околним земљама може бити делотворна.

Пуковник Деби је у међувремену тешко оболео, његов син и потенцијални наследник 27-годишњи Брахим убијен је лане у Паризу под још неразјашњеним околностима. Прошле јесени пуковник Деби је коначно прихватио да УН и ЕУ пошаљу своје мисије на исток Чада. Почетак војне мисије ЕУ у Чаду био је заказан за прошли новембар, али је одлаган све док ових дана Француска није објавила да ће придодати више борбених хеликоптера и ратних авиона за мисију Еуфор/Минуркат.

Званичници УН не крију нелагодност због чињенице да ће три групе униформисаних странаца – француски командоси, војна мисија ЕУ и полицајци у саставу УН ускоро патролирати на истој пустињској осматрачници. Пуковник Жан Вал, заменик шефа војне мисије за везу при УН у Чаду, не крије зебњу. „Ја ћу бити у Чаду у униформи, али без оружја, са логом УН. Тамо ће и наоружани војници ЕУ са логом ЕУ. Француске трупе стациониране у Чаду биће тамо у истим униформама као и француски војници у саставу мисије УН, али са другачијим интересима. Треба очекивати потпуну конфузију”, злокобно процењује пуковник Вал.

Командна структура будуће војне мисије ЕУ у Чаду такође је замршена. Седиште мисије је у Монт Валену код Париза. Командант војне мисије ЕУ у Чаду је ирски генерал Патрик Неш. Оперативна команда је ипак у рукама француског бригадног генерала Жан-Филипа Ганасијеа.