Експлозија расних немира у Америци

Бес афроамеричке заједнице протутњао је Фергусоном: у ноћи између понедељка и уторка демонстранти су ломили стакла на аутомобилима, пљачкали радње, палили локале и полицију засипали каменицама, на шта су снаге реда одговориле гуменим мецима и сузавцем. Нови талас расних немира избио је после одлуке да се не подигне оптужница против белог полицајца који је у августу у овом граду убио ненаоружаног црног тинејџера.

Чим је порота одлучила да је Дарен Вилсон (29) реаговао у самоодбрани, одбацивши могућност да му се суди, улице Фергусона преплавили су демонстранти. Међу њима је, како је јавио Си-Ен-Ен, било мирних учесника, али су насилници ипак били бројнији и направили су хаос. Тамошње власти оцењују да је последњи инцидент гори од оних који су уследили одмах после инцидента, а тада је полиција на улице извела тешко наоружање и тенкове.

Када је Вилсон на улици усмртио Мајкла Брауна (18), изазвао је велико незадовољство тамошње афроамеричке заједнице и обновио медијске и стручне дебате о расизму у Америци.

„Ово није Ирак, ово је Америка”, довикивали су учесници последњег протеста, алудирајући на то да у САД снаге реда не треба да силом сузбију демонстрације и туку своје грађане.

„Рекли смо им да без правде нема мира. Ми нисмо добили правду, зато они неће добити мир”, казао је други демонстрант.

Учесници протеста нису били пријатељски расположени према медијима, а репортерка Си-Ен-Ена чак је добила каменицу у главу. Одјекивали су хици из пиштоља, али власти тврде да ниједан није дошао са њихове стране. Гувернер Мисурија Џеј Никсон позвао је Националну гарду у помоћ локалним снагама.

Демонстрације су се прошириле на Њујорк, Вашингтон и Сијетл где су грађани узвикивали: „Руке увис, не пуцај!”

Сведоци су тврдили да је Браун држао руке увис када га је Вилсон упуцао, али касније су неки од њих променили исказ. Полицајац је тврдио је Браун насрнуо на њега и посегнуо за његовим пиштољем. Није јасно, међутим, зашто Вилсон није само савладао Брауна, већ је у њега испалио шест метака. Случај је покренуо лавину незадовољства јер се показало да су полицајци лаки на обарачу, посебно када су мета – црни младићи.

Председник Барак Обама позвао је на смиривање страсти.

„Ми смо нација изграђена на владавини закона, тако да морамо да прихватимо ову одлуку”, казао је Обама додавши да демолирање аутомобила неће решити проблеме Афроамериканаца.

Породица усмрћеног тинејџера саопштила је да је разочарана што убица њихових сина неће ићи на суд, али је апеловала на демонстранте да одрже мир: „Није решење да повређујемо друге или уништавамо нечију имовину.”

Утицајни сајт „Слејт” подсећа да је готово немогуће да припадник снага реда одговора за убиство и прекомерно употребу силу. ФБИ је изнео податак да су само у 2012. униформисана лица убила 410 људи и да су сви ти случајеви оцењени као оправдани.

Два месеца пре Брауновог убиства, полицајац је пуцао у аутомобил за којим је јурио и убио двоје људи у колима. Почетком године током рације у погрешној кући рањено је једно дете. Полицајац има право да пуца ако тако штити свој живот, јавну безбедност или спречава да осумњичени побегне, али се ово правило, како се показало, прилично растегљиво тумачи јер се и ненаоружани Браун третира као опасност.

Сазнало се и да војска оружје које више не жели поклања полицајцима, због чега су снаге реда у градићу у близини Сент Луиса изашле пред демонстранте у пуној ратној опреми и на тенковима. Такви призори једва су дочекани у земљама попут Русије, Ирана и Кине, које Америка стално критикује због непоштовања људских и грађанских права. У самој Америци веома је много критикован шеф Беле куће јер, према оцени појединих медија и заштитника грађанских права, није урадио ништа да побољша положај мањине којој и сам припада.

Многи њени припадници и даље су веома сиромашним, деца напуштају школу и одају се криминалу. Фергусон је град са две трећине црних становника и белим градоначелником, белим градским већем (само један већник је Афроамериканац) и белом полицијом (само тројица од 53 полицајца су црнци). Због тога се тамошње демонстрације доживљавају као окршај државе са афроамеричком заједницом. Не помаже ни то што се укључила Национална гарда, јер је она ангажована и током ере борбе за грађанска права када је насилно сламала протесте црнаца.

-----------------------------------------

Џемал Биједић смирује немире у Мисурију

Један од полицајаца који је у ноћи између понедељка и уторка био на улицама Сент Луиса јестеЏемал Биједић, који је 1997. емигрирао из Босне у САД. Како пише „Ал Џазира Балкан”, Биједић је веома познат у тамошњој босанској заједници јер има исто име као и један од најпознатијих политичара у СФРЈ.

„Након одлуке суда, демонстранти су се почели окупљати у Фергусону. Било је ту између 200 и 300 људи, доста њих из других савезних држава. Битно је истакнути да су то биле различите групе, неки су позивали на смиривање, неки су крали, палили продавнице, разбијали стакла. Прво су настрадале мале приватне радње које држе Палестинци и Индијци. Касније су прешли на веће, као што је једна продавница ауто-делова и апотека. Сва срећа па није било теже повређених”, објашњава Биједић.

Запослен је као верски службеник у полицији Мисурија. Како објашњава, тамо полиција има капелана за сваку религију и он је једини такав официр за муслимане у Мисурију. Још додаје и да решава проблеме међу босанским емигрантима у Сент Луису и да му у овој заједници често не верују да има исто име и презиме баш као некадашњи познати босански политичар, са којим и јесте у сродству.