Није више имао где да зајми

Шабачки бизнисмен Мирослав Богићевић упловио је у приватни бизнис крајем осамдесетих година прошлог века напустивши државну службу у Заводу за социјално осигурање. Најпре је отворио апотеку у родном граду, а потом читав ланац у Руми и Сремској Митровици. Тако је 1989. настао „Фармаком”, коме је претежна област била трговина хуманим лековима, да би се убрзо оријентисао и на увоз репроматеријала и сировина, за тадашњу „Зорку”, којој је у то време лоше ишло. Делатност шири на дораду цинка и заштиту биља, што је подстакнуто уговором са „Зорком–Минерална ђубрива” крајем 2003. године.

Када је бизнис кренуо да се шири Богићевић је предузеће пререгистровао у „Фармаком МБ”, а потом се отиснуо у куповину губиташа, што од државе, што на берзи. Тако данас у саставу „Фармакома МБ“, једне од малобројних корпорација у Србији која окупља искључиво производне фирме, послују, између осталог: „Млекара Шабац”, ПИК „7. јули”, „Ливница Пожега”, „Индустријски комбинат Гуча”, „Фабрика акумулатора Сомбор”, као и неколико рудника, укључујући „Зајачу” и рудник „Леце” код Медвеђе, рудник „Сува руда” у Рашкој… За њега се у време приватизације нису везивале афере, а већину фабрика је модернизовао и у њима је тренутно запослено око 3.000 радника.

Име Богићевића у јавности се доводило у блиску везу са Демократском странком. Причало се да је био њен финансијер, а да је за узврат добијао вредне послове и кредите код банака. Говорећи недавно о томе како при наплати пореза највећи проблем представља „Фармаком МБ”, премијер Александар Вучић је за ту фирму приметио да је „политичко чедо једне странке које је прерасло у монструма”.

Богићевићева империја почела је да се љуља и пре силаска са власти Демократске странке, крај је почео часа када није имао где више да се зајми.

Кад фирме попут „Фармакома” западну у финансијске проблеме, то се убрзо пренесе и на раднике, али и фирме које раде као добављачи великих система. Истина, рачун матичне фирме „Фармаком МБ” тренутно није у блокади јер су повериоци вероватно прихватили унапред припремљени план реорганизације.

Танјуг је пренео да Богићевић банкама тренутно дугује око 400 милиона евра, добављачима више од пет милијарди динара, а Пореској управи 5,6 милијарди динара.

Када је при пропасти Универзал банке прошле године означен као један од оних који не врачају кредите које су узимали без адекватног средства обезбеђења, Богићевић је открио да сумња да Мирослав Мишковић хоће да му преузме послове: „Он је преко Небојше Дивљана, пласирао лажи да сам учествовао у урушавању Универзал банке. Тој банци не дугујем ништа. Она мени треба да врати субординирани кредит од четири милиона евра који сам дао по камати од само шест одсто. Такође, о мени се пласирају лажи да сам узимао силне кредите у државним банкама, од Агробанке до Привредне банке Београд. Ноторна је лаж да сам од ПББ две недеље пре увођења стечаја узео чак 52 милиона евра.”

Богићевић је тада рекао и да је Мишковић слао своје људе по државним банкама да му не дају нове кредите, као и да му блокирају предузећа, како би запао у проблеме:

„Фармаком” је у 2012. позитивно пословао са 550 милиона динара, а проблеми су кренули после блокаде од Сбербанке и Финдоместика, којима Богићевић, како је тврдио, ништа није дуговао..

----------------------------------------------------------------- 

Како је Богићевић купио „Политику”

Тадашњи први потпредседник владе Александар Вучић, у септембру 2012. године, обелоданио је да је власник „Фармакома” Мирослав Богићевић купио дневне листове „Политику”, „Вечерње новости” и „Дневник” као услугу Демократској странци. Тај посао обављен је преко малих ћерки фирми „Фармакома”, основаних у иностранству, а део новца за куповину обезбеђен је кредитом Агробанке. „Њега тај бизнис није интересовао, то је била услуга највећој странци у прошлој влади. Пронаћи ћемо начин да заштитимо државу и да јој буде враћено оно што је њено, а да при томе не водимо хајку против те фирме (’Фармакома’), јер запошљава 3.500 људи и има 5.000 коопераната” рекао је тада Вучић Радио-телевизији Србије. Он је прецизирао и да је уговор о купопродаји власничког удела „Политике” закључен 29. јуна 2012. године између „Еаст Медиа Гроуп” из Москве као купца и „ Лост холдинг мб хсб” као продавца. Предмет уговора је удео продавца који представља 50 одсто основног капитала а купопродајна цена је 4,7 милиона евра, што је „Еаст медиа гроуп” и сама објавила преко своје адвокатске канцеларије у Београду још пре неколико месеци. Вучић је такође навео и да је продавцу исплаћено четири милиона евра, а остатак од 700.000 купац ће исплатити до 1. децембра 2014. године додавши да ће, по уговору та сума бити увећана за каматну стопу од 1,75 одсто.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------

Покренута истрага против Богићевића, предложен притвор

БЕОГРАД – Тужилашто за организовани криминал покренуло је данас истрагу против власника и генералног директора концерна „Фармаком МБ” Мирослава Богићевића и још шесторо осумњичених да су малверзацијама кредитима оштетили Привредну банку Београд и предложило да им се одреди притвор.

Тужилац Миљко Радисављевић рекао је Танјугу да је наредба о спровођењу истраге донета због постојања основане сумње да су осумњичени, приликом одобравања укупно 10 кредита, од јуна 2012. до краја марта 2013. године прибавили противправну имовинску корист концерну „Фармаком МБ” у износу од милијарду и 750 милиона динара.

Он је навео да су наредбом о спровођењу истраге, поред Богићевића, обухваћени председник кредитног одбора Привредне банке Београд (ПББ) Миодраг Салаи, чланови кредитног одбора те банке Александар Јанковић, Вера Медић и Предраг Тошић, заменик члана кредитног одбора ПББ Душан Вујадиновић и финансијска директорка „Фармакома МБ” Оливера Ђорђевић.

Тужилаштво је судији за претходни постипак предложило да свим осумњиченима одреди притвор ради несметаног вођења кривичног поступка.

Радисављевић очекује да ће судија за претходни поступак у току поподнева почети саслушања осумњичених и да ће до краја дана донети одлуку о предлогу за притвор.

Они су претходно саслушани у тужилаштву. Сви осумњичени имају своје изабране браниоце, али они нису хтели да дођу на саслушање због штрајка адвоактуре.

Сви осумњичени терете се да су извршили кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, за које је запрећена казна до 10 година затвора. (Танјуг)