Nije više imao gde da zajmi

Šabački biznismen Miroslav Bogićević uplovio je u privatni biznis krajem osamdesetih godina prošlog veka napustivši državnu službu u Zavodu za socijalno osiguranje. Najpre je otvorio apoteku u rodnom gradu, a potom čitav lanac u Rumi i Sremskoj Mitrovici. Tako je 1989. nastao „Farmakom”, kome je pretežna oblast bila trgovina humanim lekovima, da bi se ubrzo orijentisao i na uvoz repromaterijala i sirovina, za tadašnju „Zorku”, kojoj je u to vreme loše išlo. Delatnost širi na doradu cinka i zaštitu bilja, što je podstaknuto ugovorom sa „Zorkom–Mineralna đubriva” krajem 2003. godine.

Kada je biznis krenuo da se širi Bogićević je preduzeće preregistrovao u „Farmakom MB”, a potom se otisnuo u kupovinu gubitaša, što od države, što na berzi. Tako danas u sastavu „Farmakoma MB“, jedne od malobrojnih korporacija u Srbiji koja okuplja isključivo proizvodne firme, posluju, između ostalog: „Mlekara Šabac”, PIK „7. juli”, „Livnica Požega”, „Industrijski kombinat Guča”, „Fabrika akumulatora Sombor”, kao i nekoliko rudnika, uključujući „Zajaču” i rudnik „Lece” kod Medveđe, rudnik „Suva ruda” u Raškoj… Za njega se u vreme privatizacije nisu vezivale afere, a većinu fabrika je modernizovao i u njima je trenutno zaposleno oko 3.000 radnika.

Ime Bogićevića u javnosti se dovodilo u blisku vezu sa Demokratskom strankom. Pričalo se da je bio njen finansijer, a da je za uzvrat dobijao vredne poslove i kredite kod banaka. Govoreći nedavno o tome kako pri naplati poreza najveći problem predstavlja „Farmakom MB”, premijer Aleksandar Vučić je za tu firmu primetio da je „političko čedo jedne stranke koje je preraslo u monstruma”.

Bogićevićeva imperija počela je da se ljulja i pre silaska sa vlasti Demokratske stranke, kraj je počeo časa kada nije imao gde više da se zajmi.

Kad firme poput „Farmakoma” zapadnu u finansijske probleme, to se ubrzo prenese i na radnike, ali i firme koje rade kao dobavljači velikih sistema. Istina, račun matične firme „Farmakom MB” trenutno nije u blokadi jer su poverioci verovatno prihvatili unapred pripremljeni plan reorganizacije.

Tanjug je preneo da Bogićević bankama trenutno duguje oko 400 miliona evra, dobavljačima više od pet milijardi dinara, a Poreskoj upravi 5,6 milijardi dinara.

Kada je pri propasti Univerzal banke prošle godine označen kao jedan od onih koji ne vračaju kredite koje su uzimali bez adekvatnog sredstva obezbeđenja, Bogićević je otkrio da sumnja da Miroslav Mišković hoće da mu preuzme poslove: „On je preko Nebojše Divljana, plasirao laži da sam učestvovao u urušavanju Univerzal banke. Toj banci ne dugujem ništa. Ona meni treba da vrati subordinirani kredit od četiri miliona evra koji sam dao po kamati od samo šest odsto. Takođe, o meni se plasiraju laži da sam uzimao silne kredite u državnim bankama, od Agrobanke do Privredne banke Beograd. Notorna je laž da sam od PBB dve nedelje pre uvođenja stečaja uzeo čak 52 miliona evra.”

Bogićević je tada rekao i da je Mišković slao svoje ljude po državnim bankama da mu ne daju nove kredite, kao i da mu blokiraju preduzeća, kako bi zapao u probleme:

„Farmakom” je u 2012. pozitivno poslovao sa 550 miliona dinara, a problemi su krenuli posle blokade od Sberbanke i Findomestika, kojima Bogićević, kako je tvrdio, ništa nije dugovao..

----------------------------------------------------------------- 

Kako je Bogićević kupio „Politiku”

Tadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, u septembru 2012. godine, obelodanio je da je vlasnik „Farmakoma” Miroslav Bogićević kupio dnevne listove „Politiku”, „Večernje novosti” i „Dnevnik” kao uslugu Demokratskoj stranci. Taj posao obavljen je preko malih ćerki firmi „Farmakoma”, osnovanih u inostranstvu, a deo novca za kupovinu obezbeđen je kreditom Agrobanke. „Njega taj biznis nije interesovao, to je bila usluga najvećoj stranci u prošloj vladi. Pronaći ćemo način da zaštitimo državu i da joj bude vraćeno ono što je njeno, a da pri tome ne vodimo hajku protiv te firme (’Farmakoma’), jer zapošljava 3.500 ljudi i ima 5.000 kooperanata” rekao je tada Vučić Radio-televiziji Srbije. On je precizirao i da je ugovor o kupoprodaji vlasničkog udela „Politike” zaključen 29. juna 2012. godine između „East Media Group” iz Moskve kao kupca i „ Lost holding mb hsb” kao prodavca. Predmet ugovora je udeo prodavca koji predstavlja 50 odsto osnovnog kapitala a kupoprodajna cena je 4,7 miliona evra, što je „East media group” i sama objavila preko svoje advokatske kancelarije u Beogradu još pre nekoliko meseci. Vučić je takođe naveo i da je prodavcu isplaćeno četiri miliona evra, a ostatak od 700.000 kupac će isplatiti do 1. decembra 2014. godine dodavši da će, po ugovoru ta suma biti uvećana za kamatnu stopu od 1,75 odsto.

Marijana Avakumović

-----------------------------------

Pokrenuta istraga protiv Bogićevića, predložen pritvor

BEOGRAD – Tužilašto za organizovani kriminal pokrenulo je danas istragu protiv vlasnika i generalnog direktora koncerna „Farmakom MB” Miroslava Bogićevića i još šestoro osumnjičenih da su malverzacijama kreditima oštetili Privrednu banku Beograd i predložilo da im se odredi pritvor.

Tužilac Miljko Radisavljević rekao je Tanjugu da je naredba o sprovođenju istrage doneta zbog postojanja osnovane sumnje da su osumnjičeni, prilikom odobravanja ukupno 10 kredita, od juna 2012. do kraja marta 2013. godine pribavili protivpravnu imovinsku korist koncernu „Farmakom MB” u iznosu od milijardu i 750 miliona dinara.

On je naveo da su naredbom o sprovođenju istrage, pored Bogićevića, obuhvaćeni predsednik kreditnog odbora Privredne banke Beograd (PBB) Miodrag Salai, članovi kreditnog odbora te banke Aleksandar Janković, Vera Medić i Predrag Tošić, zamenik člana kreditnog odbora PBB Dušan Vujadinović i finansijska direktorka „Farmakoma MB” Olivera Đorđević.

Tužilaštvo je sudiji za prethodni postipak predložilo da svim osumnjičenima odredi pritvor radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Radisavljević očekuje da će sudija za prethodni postupak u toku popodneva početi saslušanja osumnjičenih i da će do kraja dana doneti odluku o predlogu za pritvor.

Oni su prethodno saslušani u tužilaštvu. Svi osumnjičeni imaju svoje izabrane branioce, ali oni nisu hteli da dođu na saslušanje zbog štrajka advoakture.

Svi osumnjičeni terete se da su izvršili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, za koje je zaprećena kazna do 10 godina zatvora. (Tanjug)