Зелени прстен за заштиту Палића

Суботица – Око Палића је већ почело означавање и обележавање заштитне зоне. Својеврсна тампон-зона између језера осетљиве еколошке стабилности и околног пољопривредног земљишта за сада се поставља тамо где је то најједноставније и по природним одликама терена али и административним условима.

–Заштитни појас за сада на терену обележавамо у делу где је државно земљиште и где већ у природи имамо формиране зелене оазе попут „Малог појила” или на граници између другог и трећег сектора језера – објашњава за „Политику” Ференц Мартон, директор ЈП „Палић – Лудаш”.

У току је израда извођачког пројекта за заштитни појас око сектора два у ширини од око 20 метара. Геодети и урбанисти премеравају терен, идентификују власнике парцела и утврђују границе појаса. На пролеће ту би требало да се посади растиње као природна брана дифузном загађењу са пољопривредног земљишта, а један од услова за то је и да градски буџет обезбеди новац за експропријацију ових парцела.

Формирање заштитне зоне, као својеврсног зеленог прстена око језера, један је од стубова на којима почива средином лета усвојени План за унапређење еколошког стања језера Палић. Осим тога, неопходно је унапредити рад пречистача у ЈКП „Водовод и канализација”, идентификовати и уклонити тачкасте загађиваче. У овом пакету заштите је и намера да се отпадне воде Палића, које се сада директно, без пречишћавања уливају у мање и још еколошки осетљивије језеро Лудаш, „врате” на пречистач. Стручњаци ангажовани на овим пословима сада су готово надохват решења, и то захваљујућиНемачкој развојној банци (КfW).

–Две експертске групе су биле ту и они су изразили позитиван став према нашим програмима, и чак показали спремност да се у обиму већем него што смо очекивали финансирају ове активности на заштити. Тако ће по свему судећи од шест милиона евра намењених Србији, одвојити 4,5 милиона за прављење потисног канализационог вода од Палића ка пречистачу, што кошта око 1,8 милиона евра, биће уложено око 400.000 евра у побољшање рада пречистача како би се потпуно избацио фосфор, формирање заштитног појаса, као и уклањање тачкастих загађивача кроз прављење непропусних септичких јама – објашњава Мартон.

Немачка развојна банка је спремна да да „најскупљи новац” својих пореских обвезника, јер је реч о бесповратној инвестицији, али се с друге стране од града и Палића очекује предузимање веома јасних корака. Тако би се град обавезао да се на канализациону мрежу прикључи бар 50 одсто, уместо садашњих 20 одсто Палићана, те да издвојена домаћинства до којих канализациона мрежа не стиже имају непропусне септичке јаме.

– За одобрење ове бесповратне помоћи потребно је још сачекати међувладину конференцију Немачке и Србије заказану средином наредне године. Оно што је битно за немачког партнера јесте да њихово финансирање мора бити мерљиво и видљиво, односно уложени новац се мора оправдати и резултатима на терену и изведеним радовима – објашњава Мартон.

А. Исаков

-----------------------------------------

Бабушка „квари” Палић

Један од проблема Палића је и што у њему станује превише рибе бабушке, односно сребрног караша. Према проценама, само у четвртом, туристичком сектору има 160 тона вишка ове рибе која чини 96 одсто рибљег фонда.

–Бабушка је као условно речено пацов, она поједе све што пронађе у језеру, па тако и уништава рачиће зоопланктоне који су природни филтери воде и када би их било више Палић би био чистији. Да би у Палићу могле да опстану и друге рибе потребно је да побољшамо квалитет воде, а то је могуће само ако између осталог обезбедимо и опстанак ових зоопланктона. Због тога смо покушавали излов бабушки, али пошто су ситне, јер немају довољно простора и хране да нарасту, то иде веома тешко. Покушавамо да добијемо дозволу за контролисани електрориболов под одређеним условима. Такође размишљало и о могућности да на јесен, приликом сеобе птица, спустимо ниво језера како би птице грабљивице „изловиле” бабушке. Организовани излов није дао задовољавајуће резултате – каже Ференц Мартон.