Zeleni prsten za zaštitu Palića

Subotica – Oko Palića je već počelo označavanje i obeležavanje zaštitne zone. Svojevrsna tampon-zona između jezera osetljive ekološke stabilnosti i okolnog poljoprivrednog zemljišta za sada se postavlja tamo gde je to najjednostavnije i po prirodnim odlikama terena ali i administrativnim uslovima.

–Zaštitni pojas za sada na terenu obeležavamo u delu gde je državno zemljište i gde već u prirodi imamo formirane zelene oaze poput „Malog pojila” ili na granici između drugog i trećeg sektora jezera – objašnjava za „Politiku” Ferenc Marton, direktor JP „Palić – Ludaš”.

U toku je izrada izvođačkog projekta za zaštitni pojas oko sektora dva u širini od oko 20 metara. Geodeti i urbanisti premeravaju teren, identifikuju vlasnike parcela i utvrđuju granice pojasa. Na proleće tu bi trebalo da se posadi rastinje kao prirodna brana difuznom zagađenju sa poljoprivrednog zemljišta, a jedan od uslova za to je i da gradski budžet obezbedi novac za eksproprijaciju ovih parcela.

Formiranje zaštitne zone, kao svojevrsnog zelenog prstena oko jezera, jedan je od stubova na kojima počiva sredinom leta usvojeni Plan za unapređenje ekološkog stanja jezera Palić. Osim toga, neophodno je unaprediti rad prečistača u JKP „Vodovod i kanalizacija”, identifikovati i ukloniti tačkaste zagađivače. U ovom paketu zaštite je i namera da se otpadne vode Palića, koje se sada direktno, bez prečišćavanja ulivaju u manje i još ekološki osetljivije jezero Ludaš, „vrate” na prečistač. Stručnjaci angažovani na ovim poslovima sada su gotovo nadohvat rešenja, i to zahvaljujućiNemačkoj razvojnoj banci (KfW).

–Dve ekspertske grupe su bile tu i oni su izrazili pozitivan stav prema našim programima, i čak pokazali spremnost da se u obimu većem nego što smo očekivali finansiraju ove aktivnosti na zaštiti. Tako će po svemu sudeći od šest miliona evra namenjenih Srbiji, odvojiti 4,5 miliona za pravljenje potisnog kanalizacionog voda od Palića ka prečistaču, što košta oko 1,8 miliona evra, biće uloženo oko 400.000 evra u poboljšanje rada prečistača kako bi se potpuno izbacio fosfor, formiranje zaštitnog pojasa, kao i uklanjanje tačkastih zagađivača kroz pravljenje nepropusnih septičkih jama – objašnjava Marton.

Nemačka razvojna banka je spremna da da „najskuplji novac” svojih poreskih obveznika, jer je reč o bespovratnoj investiciji, ali se s druge strane od grada i Palića očekuje preduzimanje veoma jasnih koraka. Tako bi se grad obavezao da se na kanalizacionu mrežu priključi bar 50 odsto, umesto sadašnjih 20 odsto Palićana, te da izdvojena domaćinstva do kojih kanalizaciona mreža ne stiže imaju nepropusne septičke jame.

– Za odobrenje ove bespovratne pomoći potrebno je još sačekati međuvladinu konferenciju Nemačke i Srbije zakazanu sredinom naredne godine. Ono što je bitno za nemačkog partnera jeste da njihovo finansiranje mora biti merljivo i vidljivo, odnosno uloženi novac se mora opravdati i rezultatima na terenu i izvedenim radovima – objašnjava Marton.

A. Isakov

-----------------------------------------

Babuška „kvari” Palić

Jedan od problema Palića je i što u njemu stanuje previše ribe babuške, odnosno srebrnog karaša. Prema procenama, samo u četvrtom, turističkom sektoru ima 160 tona viška ove ribe koja čini 96 odsto ribljeg fonda.

–Babuška je kao uslovno rečeno pacov, ona pojede sve što pronađe u jezeru, pa tako i uništava račiće zooplanktone koji su prirodni filteri vode i kada bi ih bilo više Palić bi bio čistiji. Da bi u Paliću mogle da opstanu i druge ribe potrebno je da poboljšamo kvalitet vode, a to je moguće samo ako između ostalog obezbedimo i opstanak ovih zooplanktona. Zbog toga smo pokušavali izlov babuški, ali pošto su sitne, jer nemaju dovoljno prostora i hrane da narastu, to ide veoma teško. Pokušavamo da dobijemo dozvolu za kontrolisani elektroribolov pod određenim uslovima. Takođe razmišljalo i o mogućnosti da na jesen, prilikom seobe ptica, spustimo nivo jezera kako bi ptice grabljivice „izlovile” babuške. Organizovani izlov nije dao zadovoljavajuće rezultate – kaže Ferenc Marton.