Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

САД и Велика Британија „регином” шпијунирали ЕУ

САД и Велика Британија „регином” шпијунирали ЕУ
Вирус-платформа „регин” је маскиран у „Мајкрософтов” софтвер (Фото: Ројтерс)

За најновију државну сајбер шпијунажу криви су САД и Велика Британија, пише сајт „Интерсепт”. Ово онлајн издање, које је, напустивши „Гардијан”, основао Глен Гринвалд, тврди да је платформа „регин”, за коју се сазнало ових дана, коришћена у шпијунажи против Европске уније.

Једна од мета је била белгијска телекомуникациона компанија „Белгаком”, у чију је мрежу провалила британска обавештајна агенција GCHQ, пандан америчкој Националној безбедносној агенција (НСА).

О „регину” су за викенд прве проговориле компаније које се баве онлајн безбедношћу, амерички „Симантек” и руски „Касперски”. По сложеној структури и способности да се савршено прикрије закључили су да је тројанац који из заражених машина преузима податке, маскиран у „Мајкрософтов” софтвер, настао у некој државној обавештајној лабораторији, вероватно западној. Упоредили су га са „стакснетом”, црвом који је направљен да нанесе штету иранском нуклераном програму (за шта се сумњиче САД и Израел). Највише инфицираних рачунара, више од половине, регистровано је у Русији и Саудијској Арабији, а остале мете су биле у Ирану, Авганистану, Пакистану, Индији и још десетак земаља.

Позивајући се на стручњаке за сајбер безбедност и техничку анализу, „Интерсепт” тврди да су управо „регин” шпијунском платформом НСА и GCHQ хаковали „Белгаком” чији су главни клијенти Европска комисија, Европски парламент и Европски савет. Иако се из докумената бившег сарадника НСА Едварда Сноудена од прошле године зна за „Операцију социјалиста”, којом је 2010. године „проваљена” мрежа ове белгијске компаније, није било познато на који је начин то спроведено.

Неименовани извори рекли су „Интерсепту” да је „регин” откривен на компјутерима и серверима ове компаније која је делимично у власништву државе, а иначе је провајдер интернета и телефоније. Малвер је пронађен и на компјутерским системима ЕУ које је НСА ставила на листу мета за надзор, пише на сајту „Интерсепта”. То су за сајт потврдили извори блиски интерним истрагама у „Белгакому” и ЕУ.

У „Операцији социјалиста” 2010, GCHQ је приступила „Белгакому” тако што је његовим инжењерима подметнула лажне „Линктин” странице преко којих су „покупили” малвер. Преко њих су шпијуни добили контролу над интерним комуникацијама и приступ подацима о мрежи и клијентима међу којима су Европска комисија, Европски парламент и Европски савет. Белгијски „Стандард” је открио да је жртва вируса касније био и белгијски криптограф Жан Жак Кискате, који је истраживао напад британске тајне службе на „Белгаком”.

„Интерсепт”, сајт који је наставио да објављује Сноуденову архиву, нуди могућност да се са сајта преузму копије „регина” и вируса који је заразио „Белгаком”. Његови стручњаци су нашли сличност у првом модулу платформе који зарази компјутер и натера га да преузме остале компоненте.

Ако је „регин” заиста малвер НСА, онда су истраживачи одузели агенцији изузетно моћно оружје, јер он, како су навели, може да се користи у шпијунским кампањама неколико година због прикривене природе, пише на блогу издања „Форин полиси”.

Коментатори се питају како ће Европска унија да реагује на чињеницу да је једна од чланица спровела успешан хакерски напад на њено извршно тело, док активисти за заштиту приватности истичу да обавештајне агенције нису имале правни оквир за такву операцију.

Мрежа „Блумберг” коментарише да је „регин” добро подсећање да САД нису само жртве напада за које се обично оптужују Русија и Кина, већ да су активан учесник у жестоком необјављеном рату са неким од највећих светских сила.

И GCHQ и НСА одговорили су „Интерсепту” да не „коментаришу нагађања”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.