ЕП упозорава због Шешеља

Европски парламент у Стразбуру усвојио је Резолуцију којом осуђује ратнохушкачку реторику Војислава Шешеља и позива председника и Владу Србије да се дистанцирају од његових изјава, а Хашки суд да преиспита своју одлуку о његовом пуштању на привремену слободу, преносе агенције.

Резолуција „Србија: случај оптуженог ратног злочинца Шешеља”, која нема правну снагу већ је политичка порука, изгласана је подизањем руку без пребројавања гласова. У расправи је учествовало 17 европских парламентараца и сви су, осим једног заступника из грчке националистичке странке Златна зора, осудили Шешељев говор мржње и националистичку реторику. 

„Европски парламент снажно осуђује Шешељево хушкање на рат, подстицање на мржњу и територијалне претензије те његове покушаје саботирања европског пута Србије; изражава жаљење због његових провокативних јавних поступака и ратне реторике од привременог пуштања на слободу, чиме су поновно отворене психолошке ране жртава рата и зверстава с почетка деведесетих година”, пише у тексту Резолуције која је усвојена у Стразбуру.

Председник парламентарне групе за Србију Едвард Кукан изјавио је на почетку расправе да предложени текст Резолуције повећава тензије у региону уместо да их спушта и да га стога неће подржати. „Потпуно разумем зло ратне реторике и говора мржње, поготово на западном Балкану. У потпуности разумем разочарање Шешељевим јавним наступима, али наш одговор не би смео да створи још више напетости. Не треба му давати више пажње него што заслужује. Несретно је да су Шешељеве изјаве добиле толики публицитет у медијима и код неких политичара”, истакао је Кукан. Он није подржао резолуцију, јер се у њој критикује независност суда кога је основао Савет безбедности Уједињених нација.  

С њим се сложио и бугарски посланик Ангел Џамбаки који сматра да су се српске власти већ оградиле од Шешеља и да је због тога Резолуција непотребна.

Већина посланика ипак је подржала текст Резолуције, а у расправи су предњачили хрватски посланици, на чију је иницијативу Резолуција стављена на дневни ред. Ружа Томашић тврди да се о овој теми и не би расправљало да су се српске власти одмах оградиле од Шешеља и изразила разочарање у рад Трибунала, за који сматра да је неефикасан и пристрасан.

Мари – Кристине Вергиат из левичарске странке Леви фронт је приметила да се оваквим резолуцијама Шешељу даје публицитет и позвала ЕП да убудуће пажљивије бира хитне резолуције.

Једини који је стао уз Шешеља био је заступник грчке странке Златна зора Георгиос Епитидеиос, који је хашког оптуженика ословљавао др Шешељ и назвао га политичким затвореником. „Њему се суди не зато што је нешто учинио, него што је нешто рекао”, истакао је Епитидеиос, додајући да и у Грчкој власт затвара његове колеге, грчке националисте јер „кад им понестане аргумената онда затварају своје политичке противнике”.

Известитељ Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, из Немачке, осудио је Шешељево „подстицање на мржњу и територијалне претензије”, али је за разлику од других посланика похвалио Владу Србије, која је приступ ЕУ прогласила својим кључним циљем: „Србија припада европској породици. Морамо их подржати у том настојању.”

Са њим се сложио и Пољак Казимиер Ујездовски који је осудио Шешељеву реторику, али је додао „да се не могу затворити врата храбром српском народу који има право да буде члан европске заједнице као и сви народи Балкана”.

Посланицима се на крају расправе у име високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини обратио европски комесар за хуманитарна питања, Кипранин Христос Стилијанидес, који је рекао да ЕУ „поштује одлуке Хашког суда, а Шешељеве изјаве припадају прошлости”. „Што се тиче Србије, поздрављамо посвећеност српске владе европском путу, развоју регионалних односа и сарадњи са Хашким трибуналом”, поручио је он.

Писаним саопштењем пре расправе, словеначка социјалдемократска посланица Тања Фајон изразила је неслагање са усвајањем Резолуције о Шешељу. Она сматра да Резолуције представља „доливање уља на ватру” и жао јој је што на пленарном заседању ЕП није било довољно политичке воље да се спречи њено усвајање.

Најављујући да неће потписати Резолуцију, Фајон је оценила да њеним усвајањем „одговарамо на Шешељеве провокације и нудимо му медијску пажњу, управо супротно од онога како бисмо морали да реагујемо”.

У Резолуцију, која нема обавезујући правни карактер, није ушао захтев европских либерала и зелених да се од Србије затражи да отвори војне архиве бивше СФРЈ како би се омогућило утврђивање одговорности за злочине и утврдила судбина несталих.

Д. Спаловић

----------------------------------

Шешељ поносан на Резолуцију

Војислав Шешељ је поносан на Резолуцију коју је пре два дана усвојио хрватски Сабор и рекао да је још поноснији што је резолуција сличне садржине усвојена у Европском парламенту. Он је на конференцији за новинаре рекао да ће српске власти силом морати да га враћају у Хаг.

„Могуће је да Томислав Николић и Александар Вучић одлуче да ме на силу испоруче. У том случају морају да ме ухапсе и воде судски поступак који траје минимално 14 дана. Ја се томе радујем, да ме моји главни саучесници у свим евентуалним ратним злочинима и злочинима против човечности хапсе и испоручују Трибуналу. Шта би човек више од тога могао да пожели”, рекао је Шешељ, преноси Танјуг.

----------------------------------

Замерке Европског парламента

– Осуда Шешељевог хушкања на рат, подстицање на мржњу и територијалне претензије и покушаје саботирања европског пута Србије

– Жаљење што је изостала одговарајућа политичка акција српских власти на Шешељеве изјаве

– Тражи се од српских власти да истраже да ли је Шешељ прекршио српске законе својим говором мржње

– Позивају се Хашки суд и уред Тужиоца да у новим околностима преиспитају услове за привремено пуштање Шешеља на слободу