Све више надрилекара

Министарство здравља и полиција морају да се много озбиљније укључе у борбу против надрилекарства у Србији, превараната који користе лоше здравствено стање грађана како би се обогатили, а најбољи начин за то је формирање посебног тела које би се бавило праћењем оглашавања надрилекара у медијима и на интернету. Овакав апел је у Скупштини Србије упутио професор др Душан Милисављевић, члан Одбора за здравље и породице ове институције.

– На интернету, у штампаним и електронским медијима све више се појављују бели магови, неки видари, биоенергетичари, преваранти који покушавају да преваре болесне људе који траже лек и да на њиховој муци зараде новац додатно погоршавајући њихово здравствено стање. Рекламирају се мелеми против карцинома, који не помажу излечењу, а имали смо случај и продаје препарата за чишћење канализационих цеви који се рекламирао као лек за сиду и рак. Био је случај и чувеног др Алена који се рекламирао тако што је саветовао људе да попију чашу са водом у којем је стављена његова слика. Ту су и случајеви где преваранти лече са воском, бајањем, такозваном биоенергијом – објаснио је др Милисављевић.

Радећи на Клиници за ОРЛ у Нишу, он је објаснио да се у праски сусрео са огромним бројем пацијената који су долазили из југоисточне Србије и имали компликације лечења надрилекара.

– Рецимо, за лечење синуса и носа преваранти су људима давали „морско краставче” или „морско дињче”. Лечио сам пацијенте који су дошли после третмана код надрилекара којима је саветовано да упале ушију лече стављањем на то место биљке чуваркуће или бели лук – додао је др Милисављевић.

Иако се у Србији надрилекарство сматра кривичним делом због чега неко може да буде осуђен на две казне затвора, малобројне су ситуације да неко пријави оне који „продају маглу” и на муци болесних људи зарађују доста новца. Томе у прилог говори и чињеница да су на наше питање да ли је у последње две године било пријава инспекцији Министарства здравља у вези са надрилекарством, у овој институцији су одговорили да нису имали такве случајеве.
С друге стране, листајући огласе и гледајући рекламе, чини се да никад није било више оних који се нелегално баве лечењем људи уз помоћ метода за које сматрају да су лековите. Неки подаци показују да је у 2010. за надрилекарство подигнуто само шест оптужница, као и да су донете само три осуђујуће пресуде, а годину дана раније подигнуте су три оптужнице и донете две пресуде.

Званично се у Србији 33 државне здравствене установе баве традиционалном медицином и то девет домова здравља, седам специјалних болница и исто толико општих болница, четири клиничка центра, два института и завода, једна клиника и ВМА. А колико има оних који се баве лечењем људи и рекламирају као свемогући исцелитељи, а немају никакву дозволу за рад, није познато.

По закону, у Србији дозволу Министарства здравља за бављење алтернативном медицином могу да добију искључиво здравствени радници.
Тај пропис је добар, сматра професор др Вук Стамболовић, доајен у области алтернативне медицине, напомињући да је потребно само да се поштује. У сваком случају, најважније је разликовати рад људи који имају дозволу од оних који се тиме баве мимо прописа.

Слично мишљење има и др Љиљана Црнчевић-Радовић, председница секције за социјалну медицину Српског лекарског друштва, која појашњава да је према Светској здравственој организацији, традиционална, комплементарна и алтернативна медицина (ТКАМ), здравствена пракса, приступи, знања и веровања која се односе на препарате биљног, минералног или животињског порекла, духовну терапију, мануелне технике и вежбе које се примењују појединачно или у комбинацији у сврху лечења, дијагностиковања и спречавања болести, то јест ради очувања добробити.

– Традиционалном медицином могу да се баве само здравствени радници са високом или средњом стручном спремом, положеним стручним испитом, уписани у именик надлежне коморе здравствених радника, уписани у регистар одговарајућег стручног удружења и са дозволом Министарства здравља, Комисије за процену и давање мишљења о примени метода и поступака традиционалне медицине. Неопходно је да се традиционална медицина поново врати у домове здравља, јер се ту остварује први контакт – појаснила је др Црнчевић-Радовић.

С друге стране, др Мирјана Мићовић, педијатар Дома здравља „Стари град”, која је први здравствени радник која је добила дозволу министарства за бављење методом, под називом реики, сматра да је неопходно да се оснује комора терапеута који нису лекари, а који се баве дозвољеним врстама алтернативне медицине, на пример, методама за унапређење здравља људи попут масажа, реикија, биотерапија, јоге.

– Ти терапеути, пошто нису завршили медицинску школу или факултет, требало би да заврше едукацију у некој од званичних институција или удружења који се баве тим методама, и да раде под супервизијом неком лекара. Доктори би онда могли да упућују пацијенте на неки третман код њих. Они не би смели самостално да лече, већ да извршавају оно што лекар каже – истиче др Мићовић.

Дозволе за рад*

158 за акупунктуру

85 за квантну медицину и сродне технике

81 за хомеопатију

7 за реики и шиацу

6 за макробиотику

4 за хиропраксу и примењену кинезиологију

4 за апитерапију

3 за јога вежбе и

2 за традиционалну кинеску медицину и фитотерапију

ниједна дозвола за примену породичног распореда

*Издате у периоду 2008–2014. од стране Министарства здравља