Дресиране пчеле изванредни дијагностичари

Ваљево – Круна једногодишњих програмских активности у Истраживачкој станици у Петници је завршна конференција „Корак у науку”.Иако је била тринаеста, тиме се нико није оптерећивао па је као крајњи резултат минулог викенда 115 средњошколаца представило чак 79 радова из области више научних дисциплина.Линија интересовања којом су се кретали млади надарени, односно заинтересовани за науку, кривудала је од врло занимљивих, али и неколико оригиналних радова и истраживања која су уз асистенцију ментора и коришћење савремене опреме у петничким кабинетима и лабораторијама добила финалну форму.

Звезда овогодишњег „Корака у науку” је Немања Филиповић, из Тринаесте београдске гимназије. Овај београдски средњошколац у Петници је вршио дресуру пчела и у томе, у потпуности успео.Од 100 одраслих јединки набављених од локалних пчелара њих 30 је обучио да се понашају као да су расни пси а не инсекти.Пчеле је наводио тако да после детекције одређеног мириса на различите начине избацују своје рилице. За сваки успех у обуци добијале су слатку награду.

–Уз одређене компјутерске алгоритме који прате и тумаче боју и изглед рилице пчеле долази се до прецизних података везаних за детекцију одређеног мириса.Та прецизност иде и до сто процената.С обзиром на постигнути велики одзив пчела, јасно је да се оне могу користити у широком спектру у медицини за дијагностику путем мириса код одређених болести, па и оних најтежих, а могла би да их користи и полиција за откривање наркотика.Данас је тренд у свету, пре свега у Америци, да се за детекцију одређених мириса више не користе пси, већ пчеле, јер је њихова дресура јефтинија а успех изузетно висок – објашњава Немања, додајући да је животни век одрасле јединке око 30 дана и да се, према његовом сазнању, ради на томе да се дресиране пчеле после обављеног посла враћају у друштво, односно кошнице, како би наставиле свој основни рад на прикупљању меда и опрашивању биљака.Пчеле које су су биле у лабораторијама Петнице због коришћења у одређеним експериментима, по предвиђеном правилнику, нису могле да буду враћене у друштво нити пуштене на слободу. Млади београдски гимназијалац који је идеју за дресирање пчела добио посматрајући једну инострану документарну емисију каже да ће наставити да проучава ове животиње.

Поред занимљивог постера у чијем је средишту било чак осам очију стајао је Јован Петровић, ученик Ваљевске гимназије.Објаснио је да је истраживао присуство паукова у ваљевском региону како би направио поређење с подацима до којих су његове старије колеге дошле 2003. године.На теренима око Петнице и две локације на Дивчибарама, узорковао је 170 јединки 48 врста паукова.Објашњава да су ови зглавкари врло битни за равнотежу екосистема и диверзибилитета једног подручја.Успео је током истраживања до пронађе пет врста нових за овај регион, којих, додуше, има у другим пределима Србије.Јован, који је фасциниран пауковима, замолио нас је да онима који тек почињу да се занимају за њих пренесемо да су специфични и по томе што имају од шест до осам очију и увек осам ногу.Инсекти које не треба мешати с пауковима имају шест ногу.

Истражујући понашање адолесцената, пре свега оних који су религиозни, Сара Томовић, гимназијалка из Краљева, и њена другарица Емилија Ниџовић, из Чачанске гимназије, дошле су до сазнања да у последњих 15 година расте број религиозних припадника ове популације и да већина њих верује у живот после смрти.Сложиле су се с нашом опаском да је у времену технолошке експлозије тако нешто својеврстан парадокс, али и нагласиле да су то резултати њиховог истраживања које је у сегменту о трансценденталној будућности показало да велики број адолесцената верује у загробни живот.

Занимљив сусрет био је и са нишким гимназијалцима Иреном Ђорђевић и Стефаном Илићем, чији је рад носио назив „Примена различитих природних пигмената као фотоосетљивих компоненти у соларним ћелијама”.

–У комерцијалној употреби су соларне ћелије од силицијума и других материјала који током експлоатације загађују животну средину.Стефан и ја желели смо да покажемо да коришћењем одређених природних пигмената могу да постану врло безбедне за природно и радно окружење.За добијање природних пигмената користили смо комбинације плодова више врста воћа, као што сукупина, малина, аронија, вишња, као и зачин куркуму, и доказали да такве ћелије изванредно функционишу. Међутим, проблем је што оне нису исплативе за комерцијалну употребу, јер трају само три до четири дана, а затим долази до њиховог распадања, односно испарења, наравно, без загађења животне средине – објашњава Ирена, верујући да ће после усавршавања доћи време за ову врсту соларних ћелија, јер ће и потрошачко друштво и ловци на профит схватити да здравље нема цену.

Пре него што смо напустили Петницу у неколико наврата смо покушали да пронађемо Владимира Ђошовића, матуранта Гимназије у Краљеву, да се распитамо о његовом раду под називом „Климатске промене на Марсу”.Трагање је било безуспешно, баш као да се склонио на ту далеку планету.

Будо Нововић