Чудесна судбина Метјуа Милера

Најпре је извештај комисије Уједињених нација изнео податке о малтретирању којем су подвргнути политички затвореници и „сумњиви” грађани у Северној Кореји. Уследила је иницијатива у УН да се одговорни за кршење људских права изведу пред Међународни кривични суд у Хагу, а онда је Пјонгјанг запретио новом нуклеарном пробом. Негде у међупростору између великих речи и догађаја остало је готово незапажено ослобађање двојице Американаца из севернокорејског заточеништва.

Случај једног од њих Метјуа Милера (25) посебно је занимљив и ни налик типичној причи о Американцу у Северној Кореји. Цела сторија од његовог уласка, боравка и коначног ослобађања више подсећа на синопсис за неки холивудски трилер него на стварни живот. На његовом случају се такође могу посматрати све фаличности односа Пјонгјанга и Вашингтона и можда пронаћи путокази за њихово унапређење.

„Највећи страх сам имао од тога да ме неће ухапсити када стигнем”, понавља Милер новинарима током многобројних интервјуа које даје откако се вратио у свој родни градић у Калифорнији.

„Покушавао сам да останем у земљи иако су желели да одем. Прве ноћи су ми рекли: ’Желимо да одеш следећим летом’.“

Севернокорејска државна новинска агенција КЦНА је у априлу емитовала вест да је на аеродрому у Пјонгјангу задржан амерички држављанин након што је покушао да преда захтев за азил. Тачност навода је било немогуће проверити и мало ко је поверовао извештају строго контролисаног медија. Милерово сведочење међутим показује да је верзија догађаја коју је донела КЦНА – највећим делом тачна.

У земљу је, како се испоставило, ушао са туристичком визом, а на аеродрому у Пјонгјангу је исцепао пасош и поднео захтев за азил.

„Тражење азила је изгледало као савршен злочин. Дало ми је око месец дана времена у којем нисам желео никакву помоћ од САД. Касније сам се међутим предомислио”, каже Милер.

План је захтевао детаљно осмишљавање. Ни налик другим људима са Запада притвореним у Северној Кореји случај Милер је задао главобоље медијима који су желели да сазнају нешто више о главном протагонисти.

Оскудности информација је кумовао и сам Метју Милер који је учинио све да на интернету заметне сваки траг о себи, пре него што се упустио у пустоловину.

Чак је и туристичком оператеру, специјализованом за путовања Американаца у Северну Кореју, оставио лажни телефонски број за случај нужде. Мањак расположивих информација одјекнуо је и међу његовим новопеченим домаћинима којима је то био крунски доказ у прилог тези да је Милер амерички шијун. Завереничко расположење је подгрејала и бележница у којој је младић записивао

своје мисли попут алузија да поседује државе тајне земаља као што су САД и Јужна Кореја. У измаштавању заплета ипак је прекардашио па су севернокорејски агенти без проблема утврдили да су његове белешке неутемељене у реалности.

„Може звучати чудно, али био сам спреман на мучење. Уместо тога дочекала ме је љубазност и мој план је пропао”, присећа се он.

Најпре је провео неко време у својеврсном кућном притвору, а потом је изведен на суд. У монтираном процесу без права на жалбу осуђен је на шест година тешког физичког рада. То је био тренутак отрежњења када је схватио да његов авантуризам може имати и фаталне последице.

Ноћна мора коју је искусио у радном логору на ободу Пјонгјанга завршена је највећим делом захваљујући ангажману Џејмса Клепера који је води тајну дипломатску битку за његово ослобађање.

Клепер је касније изјавио да, чак ни када је кренуо у Северну Кореју, и када је све било договорено, није веровао да ће заиста довести кући Милера и још једног Американца Кенета Бија. Био је „наоружан” и кратким писмом председника Барака Обаме у којем он властима у Пјонгјангу поручује да ће Вашингтон њихово сарађивање на овом случају – схватити као позитиван гест.

Након што је мисија успешно окончана остале су дилеме о њеном значају у светлу свих догађаја који се на међународној сцени ових дан доводе у везу са Северном Корејом. Поједини аналитичари сматрају да је Пјонгјанг од случаја „Милер” профитирао у најмање једној димензији. Џејмс Клапер, који је и директор Националне обавештајне службе, највише је позиционирани Американац који је дошао у Пјонгјанг у току последње деценије. Други сматрају да је великодушно ослобађање Милера и Бија у ствари само варка којом Северна Кореја жели да прикрије системска кршења људских права за која је оптужује извештај Уједињених нација.

Какве год последице да Милерово путешествије остави на односе Вашингтона и Пјонгјанга, чињеница је да би његова сведочанства о унутрашњости вероватно најмистериозније земље на свету могла да помогну у њеном разумевању и евентуалном извлачењу из изолације. Моћ неформалне, јавне дипломатије, много пута се показала ефикаснијом од званичне.

Метју Милер у исто време поручује да за сада није спреман да износи још детаља о својој севернокорејској авантури и поручује: „Можда ћу једног дана више причати о томе, а можда то искуство задржим за себе.”

Драган Вукотић