Пут до доброг директора

Тим запослених индијске фабрике HCL Technologies одлучио је да њихов извршни директор мора да ради на усавршавању вештина доброг руковођења фирмом јер је после оцењивања његовог рада уследила оцена 3,6 – најнижа коју је могао да добије. У оцењивању је учествовало осамдесетак његових менаџера. Ту су оцену, као и оцене осталих 20 директора, поред извршног директора Наијара и свих његових сарадника, могли да виде – сви запослени.

Због таквог начина провере рада водећег тима фирме, индијски HCL Technologies је вероватно једина компанија на свету која је те резултате објавила и објављује свим запосленима.

Јавно вредновање менаџера само је један од неконвенционалних корака који су предузети у циљу постизања вишег степена демократије на радном месту.

Наијар, који је озбиљно схватио оцену, објашњава да је јавно оцењивање начин да сви запослени виде да ли им недостаје међусобна потпора, а, према његовим речима, у данашње време када се многи запослени улагују шефовима, овде се труде да директори коначно почну да се улагују – запосленима.

Иначе, у Индији је веома тешко привући запослене а још је теже задржати их. То је највећи изазов послодаваца, а HCL је фирма која је озбиљно схватила да је важна правилна трка за очување доброг састава фирме уз чување врсних, пре свега високообразованих кадрова, али и свих осталих радника без којих нема успеха. Идеја оцењивања дала је добре резултате у кратком року, јер се стопа осипања запослених са 20,4 снизила на 17,2 посто, што у овој индијској компанији сматрају великим успехом, посебно ако се зна да млади инжењери у Индији не поштују корпоративну културу и брзо напуштају послодавце у потрази за бољом платом.

Осим оцењивања, Наијар је покушао да убрза и процесе задовољавања потреба запослених, због чега се чак седам сати недељно бави одговарањем на питања и примедбе запослених. Радници могу да му се обрате са свим могућим проблемима, а постављени топик на интернету могу да затворе само они, али тек када закључе да је њихов проблем – решен.

Иако су многи запослени у први мах помислили да идеја оцењивања и „отворених врата” неће заживети, временом су почели да верују да је то добар избор. Потребно је напоменути да ни један запослени који је имао и најкрупнији приговор – није кажњен, а менаџерима због лоших оцена нису укинуте уобичајене повластице.

Наијарова идеја о оцењивању надређених одјекнула је у пословном свету: велике светске компаније почеле су да проучавају овакав начин пословања. Студију о овоме почели су да спроводе и професори харвардске Пословне школе.