ЕУ ће још неко време зависити од руског гаса

Европска унија ће још неко време бити зависна од руског гаса, и то је реалност, поручила је Европској комисији почетком седмице у Бриселу Марија ван дер Хевен, извршна директорка Међународне агенције за енергију (МАЕ). У најновијем извештају МАЕ наводи се да се ЕУ, као највећи увозник енергије на свету (53 одсто купује у иностранству), у бици за подмиривање својих потреба суочава са осетним падом домаће производње фосилних горива, оштром конкуренцијом имућних купаца из Азије и одсуством јединствене енергетске политике унутар ЕУ.

Унија је, по оцени МАЕ, ипак извукла неке поуке из кризе с гасом 2009. године, па је изградила низ нових гасовода, повећала увоз течног гаса и појачала складишне капацитете, тако да предстојећу зиму дочекује са рекордним залихама.

У међувремену, у фази све затегнутијих односа са Москвом, ЕУ 30 одсто својих потреба намирује из Русије, а половина количине тог енергента (15 одсто укупних потреба ЕУ) свакодневно путује преко Украјине. При томе је шест држава чланица ЕУ 100 одсто енергетски зависно од испорука руског „Гаспрома”.

Истовремено је ЕУ сведок драматичног пада производње гаса на домаћем тржишту, посебно у Данској и Холандији, чиме додатно постаје осетљива на ћудљиве промене на глобалном тржишту. На страну то што је МАЕ још 2012. године проценио да би домаћи неконвенционални извори гаса могли до 2035. да произведу 80 милијарди кубних метара гаса годишње (годишња тражња гаса у ЕУ је те године износила 477 милијарди кубних метара).

Сијасет политичких и законодавних примедби које износе поједине чланице ЕУ доводе у питање рок када ће Брисел уопште бити способан да организује производњу и тих 80 милијарди кубних метара гаса, приметила је Ван дер Хевенова.

По оцени МАЕ, од кључног значаја за диверзификацију европског снабдевања гасом јесте прикључак на тржиште природног течног гаса и јачање сарадње са произвођачима у каспијском региону и централној Азији, са такозваним Јужним гасним коридором.

„Појачано снабдевање гасом Јужним гасним коридором до 2019. године могло би да подстакне бржу интеграцију тржишта гасом у источној и јужној Европи”, оценио је МАЕ, истог дана када је руски председник Владимир Путин објавио замрзавање пројекта „Јужни ток”.

Осека улагања у терминале за пријем течног гаса у Европи, мањак прилива сировине из северне Африке, недостижно висока цена за течни гас коју нуде купци из Азије и чињеница да је гро америчког извоза на дуже стазе већ усмерен муштеријама са Далеког истока, доводе у питање тај евентуални енергетски ослонац ЕУ у средњорочном периоду, наводи МАЕ. Папрена цена гаса коју плаћају у Азији нагони поједине европске увознике да набављене количине ради своје зараде препродају на Далеком истоку.

„Амерички извозници течног гаса у овом тренутку немају подстицај да део контингената које пласирају у Азију преусмере ка Европи”, открила је Марија на дер Хевен у обраћању ЕК.

Егзистенцијално зависна од увоза енергената, ЕУ данас није у прилици да сужава своје опције снабдевања покретачким сировинама, истиче извршни директор међународне агенције 29 држава развијеног света, основане 1974. године. ЕУ треба да се ослони на нуклеарну енергију, домаћу производњу угља, неконвенционалног гаса и нафте из уљаних шкриљаца…

„Осим да ојача своју енергетску базу и резерве, ЕУ би убудуће морала далеко чвршће да се повеже са произвођачима енергената, земљама у транзиту стратешких сировина и потрошачима, као и да се много флексибилније прилагођава променама на светском тржишту”, препоручила је Марија ван дер Хевен.

Т. Вујић