Маргинализација науке у Србији

У развијеним, па и у низу других земаља одавно је преовладала свест да је научноистраживачки рад, односно интелектуални капитал из те области – најважнији фактор раста, развоја и повећања конкурентности привреде. Зато су земље ЕУ пре пет година донеле одлуку да свака чланица до краја 2010. године издвоји по 3% бруто домаћег производа (БДП) за истраживачко-развојни рад, па квантитативни однос издатака за науку и БДП у већини тих земаља врло динамично расте.

У Србији се, нажалост, од 2000. године дешава обрнуто, положај науке је знатно погоршан. Те године Србија је за научноистраживачки рад одвајала око 2,72% буџетских средстава. Супротно очекивању, од доласка нове власти, учешће тих издатака и у буџету и у БДП има изражену тенденцију пада.

За науку је у 2006. години издвојено само 1,16% буџетских средстава (око 0,36% БДП). У управо усвојеном буџету за научноистраживачки рад је предвиђено 6,585 милијарди динара, што је само 1,10% буџетских издатака, односно само 0,275% БДП (величина која спада у тзв. статистички толерантну грешку).

Земље ЕУ великом брзином повећавају издатке за науку, а неке од њих већ сада за ове сврхе издвајају чак 5% БДП. Истина је да највећи део тих средстава обезбеђују компаније, а најмоћније међу њима утроше и више од шест-седам милијарди долара годишње.

Запањујуће је заостајање Србије када су у питању издаци за науку у односу на БДП чак и за многим земљама које су на нижем и сличном нивоу развијености. Према подацима Светске банке, у периоду 1996-2003. учешће издатака за науку у БДП износило је у: Кини 1,31%, Украјини 1,16%, Индији 0,85%, Етиопији 0,83%, Уганди 0,81%, Непалу 0,66%, Куби 0,65%, Тунису 0,63%, Белорусији 0,62%, итд. Врло је вероватно да су ови проценти у прошлој и текућој години још виши.

Националним инвестиционим планом (НИП) било је предвиђено да се у 2006. и 2007. за модернизацију науке утроши 30 милиона евра, тј. само 1,8% укупних средстава тог плана. Да је бар и то реализовано, учешће науке у буџету би се нешто повећало. На жалост, то се није десило, већ је то учешће чак и смањено. Износ укупних издатака за науку у односу на БДП неће у овој години бити већи од 0,3%.

Предвиђени буџетски издаци за науку у 2007. износе само око 80 милиона евра, што је мање него што, на пример, за ту делатност издваја загребачка "Плива".

Какав је однос друштва и званичних институција према науци у Србији показују следеће две чињенице: а) од 1.630 станова чија је изградња требало да се финансира из средстава НИП, ни један није предвиђен за научне раднике, б) врхунски научници који су дали огроман допринос друштву не могу, попут спортиста и уметника, добити тзв. националне пензије.

Поред осталог, и због свега наведеног, САНУ и друге академије су маргинализоване, а старији научни радници, неоспорни ауторитети у својој области и још увек у доброј интелектуалној и радној кондицији, потпуно искључени из програма које финансира Министарство за науку.

Када се ради о науци, Србија као да се налази у зачараном кругу. Излаз из њега ипак постоји, али само ако се испуни следеће:

► формулише и у Парламенту усвоји оптимална средњорочна, а у неким елементима и дугорочна стратегија развоја научноистраживачког рада;

► знатно повећају улагања у науку на макро и микронивоу;

► спроведе ригорозна селекција пројеката које финансира Министарство за науку;

► битно пооштре критеријуми при избору истраживача ангажованих на тим пројектима;

► максимално стимулишу одлични студенти да се по завршетку студија баве научноистраживачким радом и остану да раде у земљи;

► стимулишу врхунски стручњаци пореклом из Србије, који раде у иностранству, да се укључе у израду прихваћених пројеката;

► битно поправи техничка опремљеност и друга инфраструктура у научним установама;

► укључи што више истраживача из Србије у пројекте Европске уније;

► обезбеди адекватан систем усавршавања у иностранству;

► на бази строгих, објективизираних критеријума обезбеди максимално учешће старијих, али још увек креативних истраживача у израду пројеката које финансира Министарство за науку;

► креира повољан систем решавања стамбених проблема лица из научноистраживачког сектора;

► на челу Министарства за науку нађу ауторитативне, креативне личности које у научној и широј јавности уживају висок углед.

Ако се однос друштва према науци битно не измени, Србија ће постати технолошка колонија а њена привреда ће бити све неконкурентнија, због чега је ЕУ неће примити у пуноправно чланство. Наравно, животни стандард становника у Србији и даље ће бити на врло ниском нивоу.

Члан Академије економских наука