Marginalizacija nauke u Srbiji

U razvijenim, pa i u nizu drugih zemalja odavno je preovladala svest da je naučnoistraživački rad, odnosno intelektualni kapital iz te oblasti – najvažniji faktor rasta, razvoja i povećanja konkurentnosti privrede. Zato su zemlje EU pre pet godina donele odluku da svaka članica do kraja 2010. godine izdvoji po 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) za istraživačko-razvojni rad, pa kvantitativni odnos izdataka za nauku i BDP u većini tih zemalja vrlo dinamično raste.

U Srbiji se, nažalost, od 2000. godine dešava obrnuto, položaj nauke je znatno pogoršan. Te godine Srbija je za naučnoistraživački rad odvajala oko 2,72% budžetskih sredstava. Suprotno očekivanju, od dolaska nove vlasti, učešće tih izdataka i u budžetu i u BDP ima izraženu tendenciju pada.

Za nauku je u 2006. godini izdvojeno samo 1,16% budžetskih sredstava (oko 0,36% BDP). U upravo usvojenom budžetu za naučnoistraživački rad je predviđeno 6,585 milijardi dinara, što je samo 1,10% budžetskih izdataka, odnosno samo 0,275% BDP (veličina koja spada u tzv. statistički tolerantnu grešku).

Zemlje EU velikom brzinom povećavaju izdatke za nauku, a neke od njih već sada za ove svrhe izdvajaju čak 5% BDP. Istina je da najveći deo tih sredstava obezbeđuju kompanije, a najmoćnije među njima utroše i više od šest-sedam milijardi dolara godišnje.

Zapanjujuće je zaostajanje Srbije kada su u pitanju izdaci za nauku u odnosu na BDP čak i za mnogim zemljama koje su na nižem i sličnom nivou razvijenosti. Prema podacima Svetske banke, u periodu 1996-2003. učešće izdataka za nauku u BDP iznosilo je u: Kini 1,31%, Ukrajini 1,16%, Indiji 0,85%, Etiopiji 0,83%, Ugandi 0,81%, Nepalu 0,66%, Kubi 0,65%, Tunisu 0,63%, Belorusiji 0,62%, itd. Vrlo je verovatno da su ovi procenti u prošloj i tekućoj godini još viši.

Nacionalnim investicionim planom (NIP) bilo je predviđeno da se u 2006. i 2007. za modernizaciju nauke utroši 30 miliona evra, tj. samo 1,8% ukupnih sredstava tog plana. Da je bar i to realizovano, učešće nauke u budžetu bi se nešto povećalo. Na žalost, to se nije desilo, već je to učešće čak i smanjeno. Iznos ukupnih izdataka za nauku u odnosu na BDP neće u ovoj godini biti veći od 0,3%.

Predviđeni budžetski izdaci za nauku u 2007. iznose samo oko 80 miliona evra, što je manje nego što, na primer, za tu delatnost izdvaja zagrebačka "Pliva".

Kakav je odnos društva i zvaničnih institucija prema nauci u Srbiji pokazuju sledeće dve činjenice: a) od 1.630 stanova čija je izgradnja trebalo da se finansira iz sredstava NIP, ni jedan nije predviđen za naučne radnike, b) vrhunski naučnici koji su dali ogroman doprinos društvu ne mogu, poput sportista i umetnika, dobiti tzv. nacionalne penzije.

Pored ostalog, i zbog svega navedenog, SANU i druge akademije su marginalizovane, a stariji naučni radnici, neosporni autoriteti u svojoj oblasti i još uvek u dobroj intelektualnoj i radnoj kondiciji, potpuno isključeni iz programa koje finansira Ministarstvo za nauku.

Kada se radi o nauci, Srbija kao da se nalazi u začaranom krugu. Izlaz iz njega ipak postoji, ali samo ako se ispuni sledeće:

► formuliše i u Parlamentu usvoji optimalna srednjoročna, a u nekim elementima i dugoročna strategija razvoja naučnoistraživačkog rada;

► znatno povećaju ulaganja u nauku na makro i mikronivou;

► sprovede rigorozna selekcija projekata koje finansira Ministarstvo za nauku;

► bitno pooštre kriterijumi pri izboru istraživača angažovanih na tim projektima;

► maksimalno stimulišu odlični studenti da se po završetku studija bave naučnoistraživačkim radom i ostanu da rade u zemlji;

► stimulišu vrhunski stručnjaci poreklom iz Srbije, koji rade u inostranstvu, da se uključe u izradu prihvaćenih projekata;

► bitno popravi tehnička opremljenost i druga infrastruktura u naučnim ustanovama;

► uključi što više istraživača iz Srbije u projekte Evropske unije;

► obezbedi adekvatan sistem usavršavanja u inostranstvu;

► na bazi strogih, objektiviziranih kriterijuma obezbedi maksimalno učešće starijih, ali još uvek kreativnih istraživača u izradu projekata koje finansira Ministarstvo za nauku;

► kreira povoljan sistem rešavanja stambenih problema lica iz naučnoistraživačkog sektora;

► na čelu Ministarstva za nauku nađu autoritativne, kreativne ličnosti koje u naučnoj i široj javnosti uživaju visok ugled.

Ako se odnos društva prema nauci bitno ne izmeni, Srbija će postati tehnološka kolonija a njena privreda će biti sve nekonkurentnija, zbog čega je EU neće primiti u punopravno članstvo. Naravno, životni standard stanovnika u Srbiji i dalje će biti na vrlo niskom nivou.

Član Akademije ekonomskih nauka