Ускоро закон против стечај махера

 Директори и власници предузећа који своје фирме „гурају” у стечај избегавајући тиме доспеле обавезе, као и компаније чији је рачун блокиран дуже од 120 дана, неће моћи, бар привремено, да оснивају нове фирме. То ће им бити онемогућено новим законом о привременим ограничењима права лица на обављање привредне делатности, који је управо ових дана „пуштен” у јавну расправу.

Према речима министра привреде Жељка Сертића, намера је да нови закон унапреди привредни амбијент, спречи ширење „зачараног круга” дужничко-поверилачких односа и злоупотребу једноставног и јефтиног поступка регистрације фирме.

Јавна расправа о Нацрту закона о привременим ограничењима, који неки привредници одавно чекају и виде га као „закон против мајстора стечајева”, у току је и трајаће до 17. децембра ове године. На јучерашњем изјашњавању привредника о предложеном тексту у Привредној комори Србије у Београду речено је да ће закон, пре свега, имати превентивну улогу. Поред тога, овај пропис ће подстицати привредне субјекте да извршавају своје обавезе на време, јер ће последице привременог ограничења права узроковати лошији пословни рејтинг тих лица.

– Држава ће створити институционални оквир за чишћење привредног амбијента на озбиљан начин и одвојићемо жито од кукоља – поручио је министар Сертић и изразио наду да ће овај закон, који је у складу са важећим прописима Европске уније, брзо почети да се примењује.

Према речима Звонка Обрадовића, директора Агенције за привредне регистре (АПР), постоји потреба да се одређеном кругу лица која злоупотребљавају право брзе регистрације компанија, то право ограничи. Сада АПР, по важећем закону, нема овлашћења да одбије регистрацију, а са новим законом ће је добити.

У предлогу текста закона пише да се мера забране може изрећи одређеном кругу лица, као што су оснивачи компанија, директори, чланови надзорних и управних одбора. Такву меру доносе суд, истражни, порески и прекршајни органи. Она ће бити уведена у јединствену електронску базу података. Забрана оснивања нове компаније биће временски ограничена и важиће док се не отклони разлог због кога је изречена.

Обрадовић је на јучерашњем скупу рекао да је у многим земљама усвојена таква врста дисквалификације, која траје у просеку од две до пет година, а у скандинавским земљама до 15 година. Он је подсетио да је 2011. године и Македонија усвојила такав „регистар дисквалификованих лица” и већ првог дана се у њему нашло 40.000 лица. Он је казао да у Србији 15 одсто од 335.000 предузећа има неки проблем и подсетио да је по захтеву Народне банке Србије из регистра брисано 14.000 фирми, а било је само нешто више од 500 жалби, док 97 одсто уопште није реаговало.

Израду новог законског решења и формирање регистра помогла је Влада Краљевине Норвешке кроз пројекат „Успостављање и имплементације регистра дисквалификованих лица”.