Дачић као код куће

Дачић је у Аргентини службено  био три пута (последњи пут крајем новембра) и у Буенос Ајресу се осећа „као код куће”. Министар спољних послова Аргентине Ектор Тимерман, први пут ће доћи у Београд почетком 2015. и биће то први високи аргентински званичник који долази у службену посету Београду у последњих тридесет година.

Тито никад није био у Буенос Ајресу а постоји легенда да је као грађевински радник двадесетих и раних тридесетих година прошлог века заједно са стотинама других пролетера учествовао у изградњи чувене железнице у облацима у Салти, на тромеђи са Чилеом и Боливијом, 1300 километара северозападно од Буенос Ајреса. Ова прича никада није историјски доказана.

Евита и Бандерас: Први потпредседник владе и министар спољних послова добио је приликом боравка  у аргентинској престоници диплому знаменитог посетиоца, а не почасног госта како су нам превеле две преводилице које је водио на пут. Антонио Бандерас је само два дана пошто је Дачић примио диплому знаменитог посетиоца у истом позлаћеном салону градске скупштине на Пласи де мајо добио титулу почасног госта. Постоји градација у буеносајреским почастима: од знаменитог посетиоца, преко почасног госта, до почасног грађанина.

Бандерас се, примајући признање, није усудио да истакне своје познавање Буенос Ајреса у коме је снимајући Евиту (1996) и друге филмове боравио и по неколико месеци. Дачић је све што зна и не зна одмах бацио на видело пред домаћине: „изванредно укусна храна, танго, добар провод, добро вино, лепе жене – као да причамо о Београду…И зато, што на уму то на друму. „Ја мислим да Буенос Ајрес и Београд треба да се побратиме”.  Зна још и за Че Гевару, Евиту, Месија и Марадону. Мало ли је за неког с ким хоћемо да збратимимо наш Београд. И ми волимо фудбал. И Аргентинци га воле, двапут светски прваци (1978, 1986) , вицешампиони на последњем Мундијалу у Бразилу.

Дачић је био студент генерације , али не чита Википедију (има сада и на српском), и позива се на неке своје друге изворе: Аргентина је осма земља у свету по броју становника, рекао је понесен признањем које му је уручено у Буенос Ајресу. О  наглом порасту броја аргентинских становника још није известио нико на свету, сем Бете, Танјуга и нашег Министарства спољних послова. Чиста ексклузива. Док цео остали свет тврди да је Аргентина на 33. месту у свету по броју становника, ми јој додељујемо осмо место. Нико то од нас није тражио. Нису нас на то приморавали ни Запад ни Исток. Ни Вашингтон, ни Москва, ни Брисел. Само Дачић и Министарство спољних послова Србије, на чијем сајту још и овог тренутка стоји да је истина оно што каже министар: Осма по броју становника!

“Никада се у Аргентини, у Буенос Ајресу нисам осећао као гост, већ као у својој кући”, рекао је Ивица Дачић аргентинским медијима (Пахина 12). Колико ли ће да нас кошта ако у земљу са пет Нобеловца, изврсном храном и вином, осмој по величини територије и 33 по броју становника на свету, одлучи да навраћа још чешће и него што у њу долази Аргентинац Лионел Меси, и у којој ни сам Тито није био ниједанпут. Ако Дачић одлучи да  престигне Бандераса, ми смо банкротирали. Јесмо блиски са Аргентином, политички и по менталитету, и по спољној политици, али проблем је географија.

Судија: У Шпанији, истражни судија Пабло Рус (34), постао је права звезда.

Његова популарност проистиче из чињенице да је на путу да раскринка ланац корупције у владајућој Народној партији Шпаније која достиже до самог врха власти. У истрагама се дошло и до чланова краљевске породице, која је до скоро била недодирљива.

За овог судију, како до сада изгледа нико није недодирљив. Испитује се свака (зло)употреба авионских карата, летовања на Канарским острвима, рачуни у швајцарским банкама , прекомерни трошкови на путовањима, организовање свадби и рођендана на рачун осиромашеног државног буџета, примање скупих поклона, дупле плате, финансирање странке на власти и у опозицији, од стране великих компанија…

По мишљењу већине, корупција је један од главних разлога што је Шпанија у кризи  и што из ње излази споро. Више од 92 одсто Шпанаца сматрају да је спорост судских процеса  и претрпаност судова највећа сметња у борби против корупције. Шпанија је чланица ЕУ са највећим бројем нерешених судских случајева.

О Паблу Русу говори се међутим са дивљењем, јер је успео да покаже да неће одустати док ствари не доведе до краја.

Не боји се ни Сержо Моро судија из Бразила, који се сматра експертом за откривање перача новца. У истражном затвору је на десетине директора из Петробраса, највеће компаније Латинске Америке, која запошљава 80 хиљада људи. На мети су и функционери владајуће Радничке партије. Као неспорни теоретичар за правно гоњење великих зверки умешаних у нелегално богаћење, Сержо Моро сада важи и за човека који своје знање спроводи у дело.

Већ је постигао да се неколицина притворених писмено обавеже да врате неколико стотина милиона долара у буџет Бразила. У питању су њихови рачуни швајцарским и америчким банкама.

У Португалији је притворен бивши португалски премијер, социјалиста Жозе Сократеш, а судски списи говоре да су му кофери новца преношени у Париз, где се привремено настанио када је одлазио са премијерске функције.

На Балкану се чека да се судски расплете још неки случај Санадер.