Блаћење противника и бомбардовање гласача

Кампања коју су пре првог изборног круга аналитичари оцењивали као изненађујуће благу, у финишу трке показалa је и своје друго, прљаво лице. Име Војислава Шешеља последњих дана је незаобилазно у речнику демократа и ДС не крије да је разлог томе жеља да преко њега асоцира грађане на беду и мрак деведесетих. С тим што ДС тврди да ту није реч о прљавој кампањи, већ о „кампањи подсећања”. „Пуцајући” у Шешеља, демократе намеравају да погоде Томислава Николића, иако се тешко може доказати да је Николић, уз сву своју реторику, исто што и лидер странке којој припада.

Са друге стране, поред фолклора, то јест разоткривања лопова и пљачкаша, а њих су овог пута пронашли међу Тадићевим сарадницима, радикали су се намерачили на кандидата ДС и преко Ненада Чанка. То су учинили призивајући познату наопаку логику: Чанак хоће да прода Срем Хрватској – Чанак је подржао Тадића – Тадић хоће да прода Срем. Обашка што се не види да је Чанак продавао камење, а камоли део Србије.

Колики су домети ове две кампање није посве јасно, јер се воде релативно кратко. Питање је и да ли оба штаба, нишанећи посредно, у сараднике, а не у саме кандидате, постижу било какав циљ. Слободан Милошевић 2000. никакво дејство у јавном мњењу није изазвао нападајући Војислава Коштуницу преко имена и дела „страног плаћеника” Зорана Ђинђића. Напротив. Милошевићева кампања имала је бумеранг ефекат.

Кампања се „запрљала” већ након Нове године, када је на киосцима освануо јануарски број гласила СРС „Велика Србија”, у потпуности посвећен „Борису Тадићу – НАТО кандидату”, зачињен опскурним фотомонтажама Тадића и Хавијера Солане, Хашима Тачија, Карле дел Понте, са све насловима „НАТО пешадинац” и „Соланин каплар”.

Након дуге паузе, демократе су узвратиле пред саму изборну тишину, и то огласом у коме кажу да глас за Николића представља и глас за „Шешеља за премијера”, „Повратак у мрачне деведесете” и „Страх и насиље на нашим улицама”.

Наводећи „прљавштине којима су се у кампањи бавили Борис Тадић и Срђан Шапер”, радикали су критиковали објављивање рођенданске честитке руског председника Владимира Путина упућене Тадићу, али и дељење летака у Суботици на којима је са леве стране била Хитлерова слика, са десне Стаљинова, а у средини фотографија Томислава Николића са натписом „Нешто између”.

Николић је у својим интервјуима понављао да би, „да жели да води такву врсту кампање” (прљаву кампању), имао штошта да исприча о Тадићевој породици. „Могао бих да причам о његовој породици, а није прљава кампања причати о нечијој породици, јер би председник Србије морао да изложи свој породични живот и своју породичну каријеру на увид јавности”, изјавио је Николић.

Ситуација је кулминирала прошлог петка, када су демократе за напад на њиховог активисту у Земуну оптужиле Андреја Вучића, брата генералног секретара СРС Александра Вучића. Истовремено, Унија Рома Србије је објавила саопштење у коме наводи да је Николићев предизборни слоган „свим срцем” позајмљен из нацистичке пропаганде, као и да су радикали подржавали деловање Националног строја. Изборни штаб СРС је у недељу упозорио да је на делу „фашистичка кампања режима против Николића”, док је Александар Вучић оптужио Тадића да води „најпрљавију кампању у историји Балкана”. Вучић је рекао да је полиција установила да се његов брат налазио 25 километара далеко од места на којем се инцидент догодио и критиковао Тадића што је хтео да „затре породицу Вучић”.
Почетком ове недеље, ДС је оценила да се у Јутарњем програму РТС, у емисији „Жикина шареница”, води нескривена пропаганда у корист Николића, наводећи као пример појављивање шефа изборног штаба СРС Драгана Тодоровића у овој емисији. Са друге стране, сам Тодоровић је готово истовремено на конференцији за новинаре обелоданио податак да Тадићев изборни штаб широм Србије спроводи акцију поделе „предизборних пакетића” грађанима, у којима се налазе литар уља и течности за прање посуђа, по килограм шећера, брашна, тестенина и једaн сапун.

Будући да у Србији није пракса да кандидати нападају једни друге у ТВ спотовима, борба видео записима почела је на интернет сајту Ју тјуб. На том сајту може да се види спот Чанкове Лиге социјалдемократа Војводине под називом „Шешељ премијер”, у којем доминирају снимци из деведесетих година на којима је камера Шешеља хватала са пиштољем у руци. Ни радикали нису седели скрштених руку, па су на Ју тјуб поставили кратки филм са краја 2002. године под називом „Сријем Хрватској”. На снимку са приредбе истоименог назива одржане у дворани „Ватрослав Лисински” у Загребу под покровитељством председника Хрватског сабора Златка Томчича, организатори се посебно захваљују Чанку, а на снимку се види да је недалеко од њега у публици седео Бојан Костреш, председник војвођанске Скупштине. Оба спорна спота се од прошлог викенда могу видети на телевизијама са националном фреквенцијом.

Последње недеље пред други круг избора, ДС је спровела акцију „Сетите се деведесетих”, делећи у центру Београда летке на којима је приказана контура жртве каква се обично исцртава при увиђају на месту злочина. „Сетите се деведесетих” је обухватила и израду спотова са истим именом, којима се гласачи бомбардују снимцима празних рафова и несташице бензина из времена хиперинфлације. СРС ни на ово није остала дужна, па је, подсећајући да Тадић у својој кампањи „хистерично виче”, одговорила акцијом „Стоп лоповлуку”, ТВ спотовима у којима се објашњава на који се начин у Србији може приватизовати цементара и постати власник виле на Дедињу.

Кампање за председничке изборе које су расписиване после 2000. године углавном је карактерисала строга уздржаност од било каквог блаћења противкандидата. Можда се за председничке изборе 2002. године, посебно други круг у којем су ривали били Војислав Коштуница и Мирољуб Лабус, може рећи да су имали неке елементе прљаве кампање. У том смислу, садашње надметање Тадићевог и Николићевог штаба представља изузетак. Разлог је садржан у чињеници да је улог на овим изборима већи од функције која се добија, јер се преко избора одвија неколико истовремених процеса: они представљају својеврсни референдум грађана о ЕУ, дају сигнал међународној заједници о ставу Србије према Косову, од исхода избора зависиће став међународне заједнице према Србији, а свакако није занемариво прекомпоновање унутрашње политичке сцене, посебно у парламенту.

Један од адута оба изборна штаба је тврдња да друга страна води прљаву кампању. Фер политичка борба очигледно представља значајан политички поен.