Тест зрелости друштва

Приликом рада у Радној групи за измене и допуне ЗБС (Закона о Безбедности Саобраћаја) у делу који се односи на младе у саобраћају, било је речи о садржајима који се објављују у медијима и начину да ти садржаји не промовишу небезбедно понашање у саобраћају.

Тада је предложено да одредба која промовише безбедно понашање у медијима (чл. 4 а) гласи:

„У јавном информисању и у оглашавању, односно приликом емитовања или дистрибуције програмског садржаја, забрањено је представљање односно промовисање небезбедног односно непрописног понашања у саобраћају на путевима, а нарочито вожње без употребе сигурносног појаса, вожње без употребе закопчане кациге, вожње под дејством алкохола или других психоактивних супстанци, вожње брзином већом од дозвољене, насилничке вожње, превоза деце до 12 година старости ван дечијег седишта, непрописно претицање, обилажење, непрописно кретање пешака.

Изузетно од става 1. овог члана, дозвољено је представљање небезбедног односно непрописног понашања у саобраћају на путевима када се оно представља као забрањено, небезбедно и непожељно.

Приликом емитовања филмова, серија и осталих играних програма, који садрже сцене у којима се приказује небезбедно односно непрописно понашање у саобраћају, а које нису изричито престављене као забрањено, небезбедно и непожељно, емитер је дужан да пре приказивања објави упозорење да играни програм садржи сцене небезбедног понашања у саобраћају и да се приказивањем тих сцена такво понашање не подржава и не промовише…”

Из цитираног текста предложеног члана 4 а сви могу да виде да не следи да се тиме на било који начин угрожава, спречава или ограничава слобода медија, већ се онемогућава промовисање опасног, небезбедног понашања.

Имајући у виду да је један од начина васпитања и идентификација, односно имитирање понашања медијских личности, опонашање старијих, опонашање које је наишло на медијску промоцију, у свету је неподељено мишљење да се неприхватљива понашања не приказују у средствима јавних медија, осим уколико им је сврха критика приказаних понашања.

Примера ради, да ли би било примерено описивање употребе отрова предвиђених за дератизацију односно како се отрови могу ефикасно употребити за тровање људи? Свакако да се нико не би сложио с таквим садржајима у јавним медијима, тј. од јавних медија се очекује да промовишу хумано, етичко и пристојно понашање, а да понашања супротна овим принципима јавно и недвосмислено критикују. Управо у том смислу је писан текст чл. 4 а и ако се пажљиво чита не би смело да се догоди да има другачије тумачење.

Са друге стране, било која активност, па и јавна гласила, ако би имала апсолутно право да без икаквих ограничења пишу текстове, то би се пре могло назвати анархијом него слободом медија, као што ни порнографија не сме да се глорификује у јавним гласилима. Мора се направити разлика између медијских слобода и злоупотребе медијског простора.

Ово је тест зрелости друштва!

Проф. др Милан Вујанић,
професор безбедности саобраћаја на Саобраћајном факултету Универзитета у Београду