Хиподром у рукама града

Помоћница градоначелника Радмила Хрустановић изјавила је да очекује да Влада Србије на данашњој седници, или следеће недеље прихвати предлог града да Хиподром „Београд” постане јавно градско предузеће. Уколико се влада сложи са предлогом, Београд ће у привредни регистар и формално бити уписан као оснивач овог предузећа. 

– Град Београд је као власник земљишта измирио дугове Хиподромa, извукао га из стечаја и помогао му прошле године да преживи. Док не постане градско предузеће, нисмо имали правни основ да улажемо новац у развој, јер би то било ненаменско трошење. Направићемо бизнис план и видети да ли ћемо тражити пословног партнера. Хиподром ће сигурно добити бољи и квалитетнији садржај – истакла је Радмила Хрустановић.

Најаву да ће град преузети Хиподром покренуо је још пре две године Ненад Богдановић, тадашњи градоначелник. Био је сигуран да ће под окриљем града предузеће код Цареве ћуприје боље пословати. Као доказ за тврдњу наводио је Јавно предузеће „Ада Циганлија” које се брзо развило после преласка из републичке у градску надлежност.

Од оснивања, Хиподром је неколико пута мењао власника. Неко време је био државна установа, па у надлежности општине Чукарица на чијој територији се налази, а после су о њему бригу водили Коњички савез Србије и СИЗ физичке културе. Чинило се да ће Хиподром добити значајније место у спортском животу престонице када се крајем осамдесетих година прошлог века на Царевој ћуприји појавио Фарзин Мошреф, Иранац из Париза.

Тада је образовано мешовито предузеће „Београдски тркачки клуб”. Све је трајало само до 1994. када се Мошреф неочекивано повукао из бизниса. После њега, појавио се Јездимир Васиљевић, власник штедионице „Југоскандик”, који је наводно од Француза откупио акције. Газда Језда се хвалио да је нови власник тркалишта, због чега је велики број поверилаца који је остао без своје уштеђевине сматрао да ће своја потраживања намирити преко Хиподрома. На њихову жалост, утврђено је да Васиљевић располаже са неколико старих компјутера.

Дугови су почели да се гомилају, да би стечајни поступак пред Трговинским судом био покренут крајем јуна 2006. године. Иако је имовина Хиподрома „Београд” процењена на око 70 милиона динара, Агенција за приватизацију је одлучила да га прода по почетној цени од 35,3 милиона динара. Тада се у акцију укључио град, јер се Хиподром налази на више од 25 хектара земљишта, које су градске власти 1988. године дале овом предузећу, али без права уписа у земљишне књиге.

Град је платио 57 милиона динара које је Трговински суд означио као неспорна дуговања, после чега је 26. јула прошле године отворен стечај. Одмах потом образована је нова Скупштина ДП Хиподром „Београд”, а за в.д. директора изабран Радован Дедијер.

Премијерни тркачки дан на Хиподрому одржан је на Ивандан 1914. године, али је због Првог светског рата био и последњи те године. Дунавско коло јахача „Кнез Михаило” је 1921. године наставило да организује трке које су одржаване и током ратних дана Другог светског рата. Нова власт је 1948. одлучила да тркалиште постане државно предузеће. Образоване су државне ергеле за потребе ЈНА, а велики број коња је пребачен у словеначку ергелу „Турнишче”.
Због небриге се нашао на ивици пропасти.