Лекари под „присмотром”

У здравственим установама у престоници готово да не прође дан, а да се неки пацијент не изнервира због нељубазности медицинара, уласка преко реда у ординацију, или због сазнања да мора да плати лек за који је мислио да је бесплатан. Због оваквих жалби грађани могу да се обрате заштитницима пацијентових права, мада анализе говоре да то чини веома мали број незадовољних услугама у болницама и домовима здравља, сматрајући да је то пуко губљење времена и да њихова реч против речи лекара нема тежину.

Како објашњавају у здравственим установама, највише људи који су изнервирани због наводне неправде инсистира на томе да им се омогући разговор са директором куће, или да им се лично извини лекар и медицинска сестра, а појединци се, ипак, одлучују да поднесу писану пријаву. Већина људи сматра да су дијагнозе доктора исписане на картонима сувише стручне и неразумљиве, као и да здравствени радници, због гужви испред ординација, немају времена за разговор са њима. Управо су ово разлози због којих се правници у здравственим установама свакодневно „убеђују” са грађанима око тога ко је у праву.

– Наши пацијенти ретко подносе писане пријаве, али зато долазе да се усмено пожале на неког. Месечно забележимо између 10 и 15 пријава, а показало се да су свега 20 до 30 одсто њих основане. Реч је о ситним прекршајима које ми покушавамо да исправимо у корист пацијената, а најчешће стижу приговори на дуго чекање на заказане прегледе на Одељењу опште праксе и у Специјалистичкој служби. Имамо жалбе и на квалитет урађених интервенција у стоматологији – каже др Ђорђе Стоиљковић, директор Дома здравља „Врачар”.

Он наглашава да се одговори грађанима на њихове жалбе шаљу у року од недељу дана, а уколико комисија процени да, рецимо, пацијенту није добро поправљен зуб, наређује се да интервенција буде поновљена, или да му се врати новац.

– Када је реч о казнама, постоји неколико опција. Уколико се оптужбе пацијената покажу основаним, имамо право да запосленом који је крив уручимо опомену пред отказ, да га суспендујемо на одређено време, или да га отпустимо. До сада смо у Дому здравља „Врачар” одлучили да двоје колега суспендујемо на три месеца и да једној особи дамо опомену пред отказ – додао је др Стоиљковић.

Иако је у кампањи Министарства здравља „Имате право” више пута напоменуто на шта пацијенти имају право, многи грађани истичу да им информације у болницама нису доступне, да им смета што ценовници такозваних ванстандардних услуга у већини институција нису истакнути, што не могу да добију обавештење о дијагнози болести, току терапије и могућим последицама лечења. Иако „имају права” да знају какво је њихово здравствено стање, болесници се често изјашњавају да им се дешава да изађу из ординације, а да појма немају шта им заправо фали. Интересантно је да се грађани не жале на корупцију, која је, према бројним истраживањима, веома присутна у овој области.

– У протеклој години примили смо 54 приговора. Највише жалби се односило на захтеве пацијената за рефундацију трошкова лечења, а одређени број на заказивање прегледа, посебно у делу Поликлиничке службе – објашњава Љубиша Николић, заштитник права пацијената у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса”.

Заштитници права пацијената имају дужност да усмено обавештавају директоре установа о притужбама људи, једном месечно да им подносе извештај, а два пута годишње да обавештавају здравствену инспекцију Министарства здравља. Поједине невладине организације изразиле су недавно незадовољство због тога што, за разлику од других земаља, заштитника пацијентових права код нас именује директор здравствене установе и да, самим тим, та особа није независна. Међутим, уколико се догоди да пацијенти нису задовољни одговором из здравствене установе у којој су се на неког, или на нешто пожалили, имају право да правду „истерају” подношењем жалбе здравственим инспекторима.