„Европски оскар” куми француског „новог таласа”

Рига- Потребне су ми слике, потребно ми је представљање другачијих значења неко што је то реалност из које се извлачимо. То је оно што ја покушавам да радим све ово време – изјављује сада већ 86-годишња Ањес Варда, француска редитељка, сценариста, документариста, фотограф, продуцент. Вечној куми француског „новог таласа” (и једној од ретких жена у овом филмском покрету), Европска академија за филм синоћ је на свечаности у Риги уручила „европског оскара” за животно дело. Награду ЕФА за за комплетно филмско стваралаштво и изузетан допринос светском филму.

 Неуморна хероина револуционарног филмског покрета у Француској педестих и шездесетих година прошлог века што је и теоријским промишљањем и антологијским филмовима Годара, Трифоа, Шаброла, Ромера, Ривета, Ренеа редефинисао филмску уметност, снимила је више од 30 кратких, документарних и дугометражних филмова, аутор је многих изложби фотографија и уметничких инсталација. За филмска дела освојила је бројне награде и берлинског „Сребрног медведа” („Срећа”), венецијанског „Златног лава” („Без игде ичега” односно „Без крова и закона”), награду ЕФА („Сакупљачи и сакупљачице”) и француског „Цезара” („Ањесине плаже”). Сарађивала је са глумцима Филипом Ноареом, Марчелом Манстројанијем, Катрин Денев, Мишелом Пиколијем. Са својим колегом Жаком Демијем била је у дуговечном браку у којем су се родила деца Розали и Матје.

Из филма „ Ањесине плаже” Из филма „ Ањесине плаже” Фото ЕФА

 Легендарна Ањес заувек ће бити запамћена по филмском ремек-делу „Клое од 5 до 7” (1962), чије се трајање поклапа са реалним временом у којем се одвија филмска радња током које поп певачица Клео Виктоар, чекајући резултате теста на рак, редефинише свој живот. „Сматрам да сам у овом филму имала прави феминистички приступ. Желела сам да се усредсредим на Клое као жену која се дефинише кроз туђе визије. Али, у једном тренутку она постаје једина која гледа, мења се и редефинише. У механичком трајању и објективном простору, она субјективно доживљава и растојања и трајања”, изјавила је поводом овог револуционарног филма Ањес Варада.

 Рођењем Белгијанка (1928. у Бриселу, као Арлета Варда, од оца Грка и мајке Францускиње), Ањес је студирала књижевност и психологију на париској Сорбони, узимала часове фотографије у ноћној школи и остала трајно у Паризу. Веома рано се прикључила „левој обали”, покрету филмских аутора снажно повезаних са књижевним покретом „нови роман” политички позиционираним на левици. У таквом миљеу, у сарадњи са Аленом Ренеом, снимила је и свој први филм „Поент курт” (1954), меланхоличну етиду о љубавној вези у окружењу лучког града с којим је наговестила своје опредељење за ненаративну структуру, усмереност ка људској интими, неспутаност у исказивању снажних егзинстенцијалистичких драма кроз дискретну и елегантну форму и са ликовно-фотографским искуством.

 У оквиру тродневне церемоније додела 27. ЕФА награда за најбољи европски филм 2014. , која је уприличена у Риги као овогодишњој Културној престоници Европе, али и граду чији је историјски центар под заштитом Унеска као културна баштина човечанства, у здању Опере и у част Ањес Варде, синоћ је била уприличена и пројекција њеног аутобиографског документарног филма „Ањесине плаже”. У два сата елегантне документарне игре све је сабрано: и Вардино детињство, припадништво раном француском „новом таласу”, њен феминизам, брак и другарство са редитељем Жаком Демијем.

 Са хумором и сетом сећа се својих фотографских почетака, путовања у Кубу, у САД, оснивања породичне продуцентске куће и стваралачких мука. Варда је духовити, огромним знањем и искуством потковани водич кроз властити живот, каријеру, пријатељство са Ендијем Ворхолом, Џимијем Морисоном, Коктоом, Годаром, са обичним светом, својим комшијама који су статирали у њеним филмовима, али и кроз сопствени брак.

Враћајући се плажама које су биле најважнији део њеног живота, Ањес Варда прави филмски аутопортрет, своју заоставштину. У Риги је весело и врцаво изјавила: „Волим оно што нам живот доноси, сва изненађења која приређује људима. Онима који су независни и оригинални, који брину о другим људима. То је оно што сматрам узбудљивим и због чега нећу стати. Ја сам жива док путујем, жива док разговарам са људима!”. Коментаришући „освајање европског оскара” Варда је синоћ рекла:

–Како можемо да идемо кроз живот ако не добијемо признање од публике, од људи које не знамо а који воле наше филмове? Осим тога, све врсте награда су ручне израде, неко се трудио да их направи и тиме је част још већа. Све награде су ме радовале, а награда ЕФА ме радује јер долази од редитеља, филмских уметника и филмских зависника.

На питање како ју је филм лично мењао и променио, с обзиром на то да никада није била део „система” или великих продукција, Ањес Варда је одговорила:

„Дала сам све од себе, имајући у виду да је сваки филм авантура ако задржи осећај експеримента. Никада нисам из филма у филм копирала себе. Ако и јесам у неком „систему” онда је то негде на маргини. То је моје место”.