Бег из центра

Направљене у „златно доба” за одмор и уживање на најлепшим местима, у време кризе деведесетих на тржишту некретнина нису вределе ни трећину грађевинске вредности. Оне које нису продате у бесцење, данас добијају значај из далеко практичнијих разлога – нових услова живота и становања, а многи тврде чак и из моде.

Актуелност далековидих градитеља викенд кућа, поготову оних у околини Београда и до 50 километара удаљености од центра града, увидели су у последње време наследници који желе да одгајају потомство у окружењу мира, тишине и чистог незагађеног ваздуха.

Славица Гажо из Савезног завода за статистику каже да има 138.307 станова за повремено коришћење у викенд кућама(по попису из 2002. године), а тај број је и већи уколико се узме у обзир још око 2.230 осталих зграда у Србији које служе за повремени боравак. По податку из 2006. године, изграђенасу 233 стана у кућама за одмор па је потенцијал за нов квалитет живота још више увећан од последњег пописа.

– Западни начин живота – кућица у цвећу од које се до посла путује најмање сат-два да би се у пренапрегнутом и хистеричном центру провело што мање времена, прихватили су код нас прво глумци, сликари, писци, новинари, бизнисмени. Тренд још није масован како би се очекивало – каже директор Олд ројал некретнинаМилић Ђоковић. Каже да у понуди имају куће и плацеве по ободу града, од Мељака, Барајева, Сремчице, преко подавалских викенд насеља, Бежаније или чак и удаљеније варијанте уз Ибарску магистралу, ка Обреновцу или у близини аутопута ка Новом Саду. Опремљена кућа од стотинак квадрата и са десетак ари плаца може да се купи за петнаестак хиљада евра. Приметан је последњих годину-две раст цена, али не више од десетак одсто, што још није ни приближно правој вредности, осим ако се не налазе уз неке од будућих саобраћајница или заобилазница око Београда.

Сви су свесни ширења главног града и све скупљег живота у њему, али и да цена никада неће бити овако ниска и да је право време за куповину и улагање у ову врсту некретнина. И даље одбија лошија путна и саобраћајна инфраструктура, мада, пробити се кроз град у шпицевима изгледа као да вам је стан на педесетак километара од центра.

Међу житељима Београда који су одлучили да градску вреву замене сеоским миром је и Слободан,дипломирани правник, који је пре две године издао стан на Бановом брду и преселио се у родитељску кућу у Крчедину, чувеној викенд зони на десној обали Дунава, 48 километара од града. Аутопутем Нови Сад–Београд стиже на посао пре колега из насеља на ободу града. Наравно да доста новца потроши напутовање, али шта је то наспрам неописивог задовољства здравог живота.

Сличан је пример супружникакоји су продали стан од 60 квадрата у Булеварудеспота Стефаназа сто хиљада евра и купили кућу од 250 квадрата и 12 ари плаца у Великој Моштаници за само 30.000 евра.За разлику новца купили сугарсоњеру на Видиковцу, два аутомобила, изградили базен у дворишту и тврде да у животу нису направили бољи потез.

Данас, у ери интернета, могуће је обављати део посла и из куће. На Западу најбогатији породична имања измештају изван градова, ако то већ пре њих нису урадили деда или отац. Милић Ђоковић мисли да ће време живота изван центра тек доћи, а боља саобраћајна инфраструктура донеће раст цена некретнина у зеленим викенд оазама околине града.