Медвед са наочарима

Док медведи из балканских шума, скривени у јамама или пећинама, већ месецима дремају чекајући пролеће, неки њихови рођаци никада не падају у зимски сан. Међу њима су и андски медведи, који насељавају падине јужноамеричког планинског ланца по којем су добили име. Територија на којој живе ове омање чупаве животиње тамног крзна простире се од Колумбије и Венецуеле, преко Еквадора и Перуа, до Боливије и севера Аргентине на југу.

Оно по чему се овај једини јужноамерички медвед издваја јесте његов необични „украс” на глави – златножута длака око очију, налик на наочаре, због чега је овај сисар познат и под народним именом медвед са наочарима. Упркос мишљењу локалног становништва, овај медвед има одличан вид, као и оштар њух и савршен слух. Ова чула помажу му да се снађе док тумара по мраку тражећи храну. Дане проводи дремуцкајући скривен међу корењем обореног дрвећа, завучен у шупља столетна стабла или заклоњен од дневног светла у дубини неке пећине. Сусрете са људима избегава, а живне тек у сумрак.

Као и његови рођаци, и медвед са наочарима је сваштојед, мада више воли храну биљног порекла. Захваљујући широким шапама и дугим оштрим канџама, веома је вешт пењач. Често се пење и до десетак метара високо како би дошао до свог омиљеног јела – бромелија које расту на гранама дрвећа. У потрази за храном вере се уз кактусе и вешто прелази са крошње на крошњу, а када нађе плодну воћку у стању је да на њеним гранама преседи и по три-четири дана чекајући да воће сазри како би се најео. Овај сладокусац научио је и да на дрвећу прави велике платформе од изломљених гранчица на које се пење да би дохватио најлепше плодове. Воли да једе и бобице и меснате кактусе, као и да се заслади медом и шећерном трском. Кад нема другог избора, гладни медвед са наочарима гули и кору са дрвећа, а исхрану обогаћује ситним глодарима, птицама и инсектима. У гладним годинама убија и ситну стоку, због чега је омражен код локалних сељака.

Андски медведи паре се од априла до јуна, а млади долазе на свет између новембра и фебруара. У леглу обично буде два до три младунчета. Рађају се слепи и тешки свега 300 грама. Захваљујући мајчиној бризи, мале крзнене лоптице брзо расту. Већ после месец дана прате женку док тражи храну, а пола године по рођењу медведићи су способни да сами лове. Кад одрасту, мужјаци достижу дужину од око метар и по и тежину од стотинак килограма, док су женке за трећину мање. Ако успеју да избегну нападе љутитих сељака и криволоваца, медведи са наочарима могу да живе око четврт века. Ипак, због угрожавања њихових станишта, број андских медведа се незаустављиво смањује. У дивљини их данас има једва две и по хиљаде.